Autor Tema: Zmije otrovnice!!!!!!  (Pročitano 13101 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Igor

  • ENERGIJA U POKRETU
  • Moderator
  • Jet Set ApaFun-a
  • ***
  • Poruke: 5 238
  • Zahvalnica 142
  • Pol: Muškarac
Zmije otrovnice!!!!!!
« poslato: 09 April 2008, 20:35:06 »
-Iako brojne zveri, kao što su aligatori, hijene i nosorozi, mogu biti opasni po čoveka, statistika kaže da postoji relativno mala verovatnoća da vas one i napadnu. S druge strane, deset najopasnijih predatora na zemlji ne biraju žrtvu. Od njihovih zuba i kandži stradalo je više ljudi nego u nekim ratovima.
-Ove nedelje predstavljamo životinje sa trećeg mesta liste najopasnijih. U pitanju su zmije otrovnice.
-----------------------------
-Na svetu postoji oko 2000 vrsti zmija, od kojih je 450 otrovno. Međutim, samo 250 vrsta zmija ima otrov dovoljno jak da ubije čoveka. Zmije su veoma brze i napadaju naglo, a žrtve su najčešće meštani koji žive u područijima na kojima su otrovnice brojne.
-----------------------------
-Zmije otrovnice godišnje ubiju između 50 i 125 hiljada ljudi, a mogu se naći širom sveta, naročito u Africi, Aziji i Severnoj Americi.
-Najpoznatija otrovnica je kobra, prepoznatljiva po tome što, u slučaju opasnosti, može da raširi svoj vrat kako bi izgledala veća i opasnija. Postoji veliki broj vrsta kobri, a otrov najopasnije od njih, kraljevske kobre, moež da ubije čoveka u roku od pola sata. Kraljevska kobra moze znatno da se uspravi, a ume i da pljuje otrov, koji često pogađa ljude u oči.
-----------------------------
-Kobre koriste svoj otrov kako bi paralisale plen da bi mogle da ga progutaju. Zubi su im šuplji i povezani sa otrovnom žlezdom. Otrov u telu žrtve brzo cirkuliše, naročito ako je plen ujeden blizu važnih vena i arterija.
-----------------------------
-Da bi se izbegao napad otrovnice, važno je znati da zmije, slično većini životinja, ne napadaju ukoliko se ne osete ugroženo: Dakle, i najotrovnija zmija verovatno neće napasti ukoliko je ne uznemirite, pa tokom hoda po žbunju u predelima koje nastanjuju zmije budite dodatno oprezni. Ukoliko uočite zmiju, držite se podalje i velike su šanse da ona uopšte neće izraziti interesovanje za vas.
-----------------------------
-U izbegavanju ujeda od velike su pomoći debele čizme. Takođe, ne treba sedati na velikom kamenju, jer zmije vole da koriste stene kao skrovište. Isto važi i za žbunje.
-Ukoliko se nađete u blizini zmije, udaljite se veoma polako, jer nagli pokreti mogu da je uplaše, što će je navesti za skok. Vodite računa o tome da zmiaj u proseku može da skoči na polovinu svoje dužine, što je oko metar. Uvek hodajte u društvu i na neistražena mesta idite vozilom kako bi, u slučaju ujeda, brzo mogli da stignete do bolnice. Za većinu zmijskih otrova postoji protivotrov, ali cilj je na vreme stići do lekara.
-----------------------------
PREUZETO SA SAJTA: www.megafonija.com
________________________________________

ANATOMIJA:

ORGANI: većina organa je smeštena na levoj strani

KIČMENI SISTEM: Nemaju stopala,vratni pojas ili grudnu kost. Postoji serija skoro beskrajnih pršljenova-do 400. Nemaju grudnu kost pa rebra slobodno vise.Veoma fleksibilna skeletna struktura omogućava da mogu da se provuku kroz uske pukotine ili otvore.

KRETANJE: Brzo kretanje i penjanje zbog skeletne formacije, puzajućim pokretima levo desno sem pitona koji se pomeraju kao gusenice.

KOŽA: Orožnala pokožica, koja gradi rožnate ploče, hladna na dodir i spadaju u hladnokrvne životinje. Menjaju je u proleće - periodično (periodični nemiri, želja za promenom) provlačenjem kroz žbunje.

DISANJE: Na pluća koja imaju oblik kesa. Čak i Hydr. mora da izroni po vazduh.

PLUĆA: Uobičajeno imaju 1 plućno krilo i leva strana pluća je smanjena ili odsutna. Un. površina je povećana mnogobrojnim naborima. Prednji deo je samo naboran dok je zadnji gladak i služi kao magacin za vazduh koji uzima kada je guta jer je tad sprečena da diše.

DUŠNIK: Prednji deo proširen je u grkljan ali bez glasnih žica je.

SRCE: 2 pretkomore i 2 komore koje su nepotpuno odvijene te se venska i arterijska krv mešaju.

POLNI ORGANI: Penis mužjaka je bifidan. Sve dok ne pokušaju koitus oni ne znaju kog pola je partner a tada ako shvate da je to njihov sopstveni pol postaju veoma agresivni i svadljivi.

RAĐANJE: Jaja ili živi mladunci. Jaja su ustvari kožasta opna, te nekad se mladi razviju pre nego što stigne da ih snese pa izađu razvijeni mladunci sa jajnim opnama - privid da rađa žive mlade.

GLAVA: Većina ih ima senzorne šupljine između očiju i nozdrva (Crot) i njima mogu osetiti bilo šta u okolini od 200m i tako znaju tačan pravac u kom treba da se pomere ili ujedu.

OČI: Gmizavci imaju gornji i donji kapak koji su srasli ali su providini, odtud ukočenost pogleda. (zurenjem se vidi aura)

UŠI: Nemaju ni bubne opne a ni duplje.

ZUBI: Prirasli za kosti, kupasti i jednoliki. Kod otrovnih zmija otrov se izlučuje kroz žleb na zadnjoj strani zuba iz modifikovane pljuvačne žlezde koja se nalazi u zadnjem delu usta kao i sam zub. Kod Vipera izlazi kroz cevastu šupljinu zuba.
Smukovi - zubi su u zadnjem delu gornje vilice. Zubi imaju žleb umesto cevaste šupljine niz koji se sliva otrov iz pljuvačnih žlezda.
U Evropi – Sredozemlju žive 3 vrste zmija sa zadnjim otrovnim zubima. Balkan nastanjuju 2 vrste: Crnokrpica - Telescopus fallax, ugrožena vrsta i Zrna ili zmajur = Monpeljeska zmija - Malpolon monspessulanus koja je duga i veoma žestoka, na najmanje uzbuđenje sikće i besno grize.

VILICA: Kad napadne prvo izbaci svoj jezik koji se trese, ujede i mandibula rotira levo -desno

JEZIK: Rascepljen, palacav, služi za pipanje.

VRAT: Kada guta vertebra se pomera sa leva na desno.

VARENJE: Ne žvaće nego guta žrtvu, gurajući je mišićima na dole.

JEDNJAK I ŽELUDAC: Prilično rastegljivi i zato mogu da gutaju veći plen.Otrov koji ubrizga igra važnu ulogu za rastapanje i varenje plena. Sadržaj unutar želudca je toliko jak da ga jedino čista Uremična kiselina može ukloniti.

CREVA: Tanko i debelo i u prošireni deo creva se izlivaju mokraćni kanali i kroz otvor-kloaku izbacuju.

STOLICA: Izuzeno smrdljiva i u ogromnim količinama.

ANTIDOT: Alkohol.
Vrste Zmija:

1. ZVEČARKE-Crotalidae

Veoma otrovne i poznate po svom repu. Ako je neko uznemiri trese repom i snažan, zveketavi zvuk deluje kao upozorenje.
Zvečka se sastoji od nekoliko labavih krljušti od kojih je nekad svaka prekrivala vrh repa
Kako raste zveckanje postaje sve jače. Osam krljušti daje najglasniji zvuk a preko toga zveckanje slabi. Sem upozorenja zvečka služi i za privlačenje partnera.
Kiša je nešto što smeta zmijama generalno ali posebno kod zvečarki jer kada je zvečka mokra ona uopšte ne zveči.
29 vrsta živi u Severnoj Americi od Kanade do Meksika a jedna u Južnoj Americi.
Sve zvečarke rađaju žive mlade.
Zenice: duguljasta i uspravna.

Zvečarka - Crotalus horridus


Oko 1,5 m a matore ženke mogu biti 2m.SAD, od Meksikanskog zaliva pa do 46 stepeni geografske širine.
Voli kamenite, sunčane i puste uzvišice, okružene plodnim, travom obraslim poljima.
Veoma je osetljiva na vremenske promene u toku dana i stalno menja mesto.
Jutrom se kupa u rosi, pa se suši i sunča na stazi ili steni. Oko podne kad pripeče traži suva mesta u hladu ali ne predaleko od sunčanih mesta.
Hrani se sitnijim sisrima, pticama, vodozemcima, naročito žabama.
Ime je dobila po prstenima na kraju repa.
Uznemirena i poplašene ona prstenima zazveči kao da hoće da opomene narušitelja njenog mira da pazi da je ne zgazi. Kad lovi ne zveči.
Ujed opasan, zubi su veoma veliki i mogu da probiju puno odelo.
Od naglih i jakih zima i od poplava ih strada mnogo ali joj je najveći nepriijatelj svinja koja je nemilosrdno progoni i ubija. Čovek takođe i obrađujući neobrađene predele rasteruje životinje kojima se ona hrani pa je zato retka u naseljenim predelima.
Jaja nosi u avgustu i za nekoliko minuta se iz njih izlegu mladi.




Rogata zvečarka - Crotalus cereastes


Mala do 75cm. Jugozapadni deo SAD i severozapadni deo Meksika.
Kreću se po pesku vijugavim pokretima tela koji ostavljaju tragove nalik na prečage lestvica. Boja šareno-smeđa je odlična kamuflaža, do pola ukopane zmije u pesak. Kasno uveče izlaze i love glodare.



Šararaka - Lachesis lanceolatus

Do 3,7m. Rio de Ženeiro pa na sever do Srednje Amerike. Ima je u Antilima.
Najveća i najopasnija južno američka otrovnica. Jedina među zvečarkama sa nosnom jamicom koja polaže jaja. Druga neobična osobina je mala bešumna zvečka na vrhu repa.
Svetlosmeđe telo išarano tamnosmeđim mrljama. Ujed smrtonosan.
Lovi noću a preko dana odmara smotana u kolut po poljima zasađenim repom ili u žbunju
Čim joj se neko približi ujeda i to više puta uzastopce. Ujed smrtonosan.
Hrani se sitnijim sisarima ali hoće da krade i živinu pa je ima i oko kuća.
Nosi jaja iz kojih se ubrzo posle izlegu mladi.



Kopljoglavka - Bothrops atrox

Smrtonosna zija iz porodice jamičarki, dobila je naziv po kopljastom izgledu glave.
Vrele obale Meksika, Argentine i na nekim Karipskim ostrvima-Martinik.
Oko 112-152 cm, smeđe ili sive boje sa šarom od niza tamnih mrlja u obliku dijamanata.
Hrani se malim životinjama: oposumi, zmije, gušteri.
Rađa žive mlade 60-80 u jednom leglu i opasni su odmah po rođenju.




Patuljaste zvečarke


Nikad ne prelaze 60cm, imaju kratke, vitke repove i male zvečke.

Zvečarka sa dijamantnim leđima

Rekordna dužina od 2,4m.
Sa obe strane između nozdrva i očiju po 1 duboka jamica.
________________________________________

2.STITOVRATKE-ELAPIDAE

(a) kobra
(b) mamba
(c) koralna zmija
-------------------------------
Kobra

Žive u Africi i Aziji.Većina ih je do 2m. Zenice: okrugle.
Kada su uzbuđene ili uplašene šire vrat rebrima i on izgleda kao pljosnati štit. Svako ko se suviše približi izlaže se opasnosti ujeda.
OTROV IZUZETNO JAK.
Nastaje krvarenje i otečenost ali osnovni sastojak je NERVNI otrov koji parališe nervni sistem. Umire se za 15min maksimalno. Jedna od najopasnijih zmija.
Hrane se glodarima, žabama i pacovima, kao i pticama. Penju se na drveće u potrazi za gnezdima.

Kobra - Naja tripudans


1,5-1,8m. Živi u Indiji i J.Kini. Kad raširi vrat vidi se šara slična naočarima - „Naočarka“.
Hrana: sitnije životinje koje lovi posle žege. Ujed smrtonosan. Razmnožava se jajima.
Indijski fakiri-ples kobre (poljubac).

Egipatska guja - Naja haje - Kleopatrina zmija


Do 2m a nekad i veća. Severoistočni deo Afrike. Hrani se sisarima, pticama i gušterima. Uzdiže prednju 1/3 kad napada, raširi vrat i u tom stavu stoji malo pa se naglo baci napred na žrtvu. Čovek od njenog otrova umire za 10 min.

Crna kobra - Naja nigicollis

Šprica otrov na žrtvu udaljenu do 1m. Kad otrov dospe u oči za izvesno vreme izaziva slepilo.

Kraljevska kobra - Naja hannah

Hrani se drugim zmijama

Afrička vodena kobra

Hrani se i ribama

Kobra - Naja naja - Indijska kobra;
-------------------------------

Mamba

Jedna od najotrovnijih zmija sveta. Najveća je u grupi mambi sa dužinom do 4,3m.
Najbrža zmija na svetu, 11km/h a na kratkim rastojanjima može razviti brzinu 24km/h
Sve mambe polažu jaja.

Crna mamba - Dendroaspis polyepsis


Živi u suvim i otvorenim područjima sa žbunjem gde lovi ptice i glodare.
Uplašena se brzo sklanja u svoju rupu u zemlju napadajući svako živo biće koje joj se nađe na putu.
Tek izlegle mambe su duge 38-60cm a u toku prve godine mogu narsti do 2m i duže.




Zelena mamba - Dendroaspis viridis


Kraće su, do 3m, manje su agresivne i sa slabijim otrovim. Živi na drveću hraneći se gušterima, pticama, jajima i sitnim sisarima.



---------------------------

Koralne zmije (elaps)

Azija i obe Amerike.
Vilice im se ne mogu široko razjapiti pa se zato hrane sitnijim plenom: gušteri i druge zmije. Tanke su sa šarom raznobojnih prstenova oko tela i repa. Prstenovi se smenjuju: crni, žuti ili beli pa crveni. Boje upozoravaju na opasnost. Otrovne su. Prave koralne zmije su bliski srodnici Kobri i veoma su otrovne ali nisu naročito agresivne.





---------------------------
Obična koralna zmija - Micrurus fulvus

Živi u Meksiku, jugoistočna Amerika. U V ili VI mesecu polaže 3-14 tanušnih vitkih jaja iz kojih se za 11 nedelja izlegu mladi dugi 18cm.

Arizonska koralna zmija - Microideus euryxanthus

Meksiko i jugozapadna Amerika.
Kraća je od obične, kao odrasla je duga oko 1m.

-------------------------
Tigar zmija - Oxyuranus scutellatus Tajpan

Jedna od najopasnijih na svetu. Tropske šume i livade Nove Gvineje i Severne Australije.
Do 3,4m, smeđa ili crnkasta leđa. Hrani se gmizavcima i sitnim sisarima.
Obično je plašljiva i mirna ali kad je uznemirena napada.
Otrov parališe nervne centre koji kontrolišu srce i pluća žrtve. Antidot hitan.





________________________________________

3. OTROVNICE - Viperidae

Trouglasta ili srcasta glava se jasno odvaja od debelog trupa koji se završava kratkim repom.
--------------------------
Šarka - Vipera berus

Najrasprostranjenija u Evropi i Aziji i jedina je zmija koja opstaje sevrno od Polarnog kruga.
Kratko debelo telo i kratak rep.Boje promenljive, uglavnom prelaz iz smeđe, maslinaste i sive ili bež ali uvek postoji tamna vijugava CIK-CAK linija pruga sredinom leđa.
Ženka oko 80 cm a mužjaci nešto manji i ženka više crvenkasta boja sa tamnijim riđim ili smeđim šarama.
Vole mesta obrasla žbunjem i šipragom a sreću se i u močvarama. Hrani se: gušterima, žabama, miševima, voluharicama i sl.
Uznemirena sklanja se od čoveka ako za to ima vremena ali u tesnac priterana i uplašena ujeda. Otrov je retko smrtonosan jer su joj zubi mali pa je i mala količina otrova ubrizgana.
Jaja počinje da nosi tek 4. godine. Mlade šarke snesu 5-6 a starije 10-15 jaja. Mladi se rađaju u VIII ili IX mesecu. Tokom zime hiberniraju.



-----------------------------
Aspida - Vipera aspis

Jugozapadni deo Evrope. Neke su nađene i u Alpima.
Vole neobrađena zemljišta, živice i šikare.
Sporo se kreću ali su opasnije i agresivnije za ljude od šarki, ujed može biti smrtonosan.
Bliski srodnik šarke. Boje su im slične ali je leđna strana aspide išarana tamnim kosim mrljama i prugama. Za razliku od šarke njena njuška je podignuta naviše.
------------------------------
Kamenjarka – Poskok - Vipera ammodytes

Najveća i najopasnija evropska otrovnica. Dužina do 90cm. Od Alpa do Male Azije. Voli toplotu. Kod nas: Hercegovina i Primorje, do 2500m nadmorske visine.
Boje promenljive ali se prepoznaje lako po malom rošćiću na vrhu njuške. Hrani se: sitnijim gmizavcima, vodozemcima i sisarima.
Krajem leta ženka izleže 10-20 mladih koje izbaci zajedno sa opnama.
Na padinama Fruške Gore javlja se kao Crna varijanta Vipera berus prester.
Na Bosanskim planinama kao podvrsta Vipera berus bosniensis.
Na širem području Panonske nizije kao retka vrsta Stepska vipera Vipera ursini.



--------------------------
Pustinjske vipere:

Jako opasne otrovnice koje pre nego što će ujesti oglase se šištanjem koje liči na duvanje konja kroz nozdrve. Proizvode zvuk pomoću kožne duplikature „džepa“ iznad nozdrva.
Pri ujedu duboko zarivaju zube u telo žrtve unoseći oko 15 kapi otrova što je 4 puta više od smrtonosne doze koja za sekund usmrti pacova.
Na sreću napadaju samo ako su jako isprovocirane.
----------------------------
Gabonska - Bitis gabonica

Do 1,8m u tropskim šumama, jarkih je boja.

Peringejova - Bitis arietans

Mala do 30cm, boje manje upadljive ali je najbrojnija i najprostranjenija po celoj africi do Arabije.
________________________________________

4. MORSKE ZMIJE - Hydrophidae


Žive u tropskim obalnim vodama Indijskog i Tihog okeana. Prilagođene životu u vodi jer imaju rep u obliku krme i nozdrve sa poklopcima na vrhu gubice.
Dišu vazduh i udaviće se ako se drže dugo pod vodom.
Telo im je obično bočno spljošteno i dostižu i preko 1,5m dužinu.
Love noću koristeći otrovne zube i to jegulje ili sitne ribe.Mali cevasti zubi.
Ponekad se grupišu u ogromnom broju. U tesnacu Malaka je zapažena masa zmija u pojasu od 3m i skoro 100km dužine.
Ujed joj je skoro bezbolan, vrlo sporo deluje na ljude, može biti fatalan jer je veoma jak.
Primitivne vrste nose jaja na kopnu dok druge živorodne rađaju mlade u moru.



Dvobojna pelamida - Pelamydrus platurus

Do 80 cm; Indijski Okean, tropski delovi Tihog Okeana. Hrani se ribama i mekušcima. Nasrtljiva je i veoma otrovna. Malo se o njenom načinu života zna.

Hidropsis
Hydrophis cyanocinctus (Hydro-c)
Hydrophis virginianum (Hydro-v)

Oko 1,5m do 3m. Indijski okean, Pacifik. Rađa žive mlade. Oko 50 vrsta.

________________________________________


PREUZETO Sa: sumpor.subjectdeals.com
« Poslednja izmena: 27 Maj 2010, 20:21:10 Igor »
‎-"Umeće mira je u vama. Radite na sebi i na zadatku sa umećem mira.Svako ima duh koji može usavršiti, telo koje se može uvežbati, prigodan put koji treba slediti. Negujte mir u svom životu i primenite to u kontaktu sa svima koje srećete."