Autor Tema: Narkomanija!!!!!!!  (Pročitano 8995 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Danilo Cvjeticanin

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 690
  • Zahvalnica 5
  • Pol: Muškarac
    • Penetration Testing Srbija
Narkomanija!!!!!!!
« poslato: 22 Februar 2008, 16:38:36 »
Šta je narkomanija?

To je, zapravo, zastareli naziv za zavisnost o drogama. Vladimir Hudolin /1987/ ovu vrstu zavisnosti definiše kao prekomerno, redovno uživanje droge, zbog čega nastupa zavisnost /fizička, psihička ili obe/, tj. takvo stanje da bolesnik bez droge više ne može živeti, uz pojavu tolerancije, tj. potrebe za povišavanjem doze, a delovanjem droge dolazi do oštećenja psihičkog i fizičkog zdravlja i širih društvenih šteta. Pored navedene, često se citira i definicija Svetske zdravstvene organizacije, iz 1952.godine po kojoj je zavisnost "stanje periodične ili hronične intoksikacije, štetne za pojedinca i društvo, koja se postiže ponavljanim uzimanjem neke droge /prirodne ili sintetičke/."

Postoji li razlika izmedju intoksikacije, zloupotrebe i zavisnosti od psihoaktivnih supstancija?

Da. Intoksikacija je neadekvatno ponašanje udruženo sa nedavnim unosom droge. Zloupotreba je maladaptivni obrazac korišćenja droge koji dovodi do ponavljanih problema i neželjenih posledica u socijalnoj, porodičnoj ili profesionalnoj sferi života. Intoksikacija i zloupotreba psihoaktivnih supstancija ne spadaju u narkomaniju u užem značenju te reči, ali mogu predstavljati uvod /pripremni stadijum/ u nju. Neki autori povremeno konzumiranje psihoaktivnih supstancija bez razvoja sindroma zavisnosti nazivaju narkofilijom. Medju adolescentima znatno više ima narkofila nego narkomana, tj. osoba koje se samo povremeno intoksiciraju i zloupotrebljavaju drogu.

Postoje li neki precizniji kriterijumi na osnovu kojih bi mogli da razlikujemo pravu zavisnost od droga i zloupotrebu psihoaktivnih supstancija?

DSM-IV klasifikacioni sistem koji koriste psihijatri u SAD-u i drugim anglosaksonskim zemljama daje odvojene kriterijume za zavisnost od alkohola i drugih supstancija i za zloupotrebu psihoaktivnih supstancija.
Da bi se neko proglasio zavisnikom mora da zadovolji najmanje tri od sledećih devet kriterijuma, i to najmanje u trajanju od mesec dana kontinuirano ili u dužem vremenskom periodu ukoliko se simptomi ponavljaju:
- Psihoaktivna supstancija se uzima u većim količinama ili u dužem periodu nego što je osoba želela ili planirala;
- Postojanje snažne želje uz jedan ili više bezuspešnih pokušaja da se prestane sa uzimanjem psihoaktivne supstancije;
- Veliki utrošak vremena da se dobavi i upotrebi supstancija, kao i duže vreme da se osoba oporavi posle dejstva supstancije;
- Učestale intoksikacije ili znaci apstinencijalne krize kod povećanih zahteva na poslu, u školi ili kod kuće. Zanemarivanje obaveza u školi i kod kuće. Odlazak u školu pod dejstvom supstancije ili upotrebe iste u situacijama koje su opasne po sopstveni ili tudji život;
- Napuštanje važnih aktivnosti i obaveza zbog upotrebe supstancije;
- Kontinuirana upotreba supstancije uprkos saznanju o štetnim posledicama;
- Povišenje tolerancije /i do 50%/ da bi se postigao željeni efekat ili intoksikacija. Značajno smanjenje efekta kod kontinuirane upotrebe istih količina psihoaktivne supstancije;
- Karakteristični apstinencijalni sindrom;
- Psihoaktivna supstancija se uzima da bi se umanjili apstinencijalni znaci ili da bi se sprečilo njihovo nastajanje.

Da bi se postavila dijagnoza zloupotrebe psihoaktivnih supstancija potrebno je prisustvo jednog od 2 simptoma, koji u kontinuitetu traju najmanje mesec dana ili se ponavljaju u dužem vremenskom periodu, a drugi kriterijumi koji bi govorili u prilog postojanja zavisnosti nisu zadovoljeni:
- Kontinuirana upotreba psihoaktivne supstancije uprkos saznanju da zloupotreba izaziva probleme na socijalnom, radnom, psihičkom i somatskom /telesnom/ planu: ili-
- Ponavljano uzimanje psihoaktivne supstancije u situacijama koje bi mogle da ugroze život i zdravlje /vožnja kolima i sl./.

Šta su uzroci narkomanije?

Nesumnjivo postoji veći broj uzroka ove pojave. Neki od njih su:
- Biološka predispozicija: neke osobe imaju sniženu aktivnost izvesnih neurotransmitera i neuromodulatora u mozgu. U tom smislu, najviše pažnje je pridavano endorfinima /endogenim opijatima/. Osoba sa niskom aktivnošću endorfina može da pribegne unosu narkotika, koji izazivaju, medjutim, dalju supresiju lučenja endogenih opijata, zbog čega po prestanku unošenja droge nastaje vrlo neprijatan apstinencijalni sindrom.
- Narkomani u većem procentu no ostali ispoljavaju izvesne karakteristike premorbidne ličnosti: emocionalna nezrelost, agresivnost, disocijalnost, loša psihoseksualna prilagodjenost, narcisoidnost, depresivno-anksiozne tendencije itd.
- Porodica narkomana često je emocionalno poremećena, u njoj preovladavaju disfunkcionalni obrasci komunikacije, neretko – sreću se i razni oblici zlostavljanja, kriminalnog – socijalno devijantnog ponašanja. Često su roditelji zavisnika i sami zavisnici – od alkohola ili neke druge psihoaktivne supstancije.
- Kriza u društvu, nedostatak formalnih i neformalnih oblika kontrole, liberalni stavovi po pitanju konzumiranja droge, ali i osećaj beznadja i krize životnog smisla su od ogromnog značaja.
- Konkretni povodi zobg kojih neka osoba podlegne iskušenju da proba drogu su raznovrsni: potreba da se umanji anksioznost /napetost/ ili depresija, radoznalost, bunt protiv ustaljenog sistema vrednosti, znatiželja, strah da se ne bude odbačen od društva sa disocijalnim modelom ponašanja i dr.
Penetration Testing Srbija
www.penetration-testing.rs

Van mreže Danilo Cvjeticanin

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 690
  • Zahvalnica 5
  • Pol: Muškarac
    • Penetration Testing Srbija
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #1 poslato: 22 Februar 2008, 16:38:49 »
Koji tipovi narkomana postoje?
Doc. dr Goran Z. Golubović


Postoje tzv. jatrogeni narkomani, kod kojih je zavisnost uslovljena uzimanjem leka propisanog od strane lekara. U ovu grupu najčešće spadaju bolesnici sa malignim bolestima /rak/ koji su prinudjeni da uzimaju narkotična sredstva u cilju ublažavanja jakih bolova /npr. – morfijum, valoron, trodon i sl./. Medjutim, u poslednje vreme ovoj grupi mogli bismo priključiti neurotične pacijente koji neopravdano dugo uzimaju anksiolitike /lekove koji ublažavaju napetost/ sa adekvatnim potencijalom /mogu da stvore zavisnost/, poput: Bensedina, Ksalola, Lorazepama i još nekih drugih. Pored navedenih, mnogo su češći neterapijski narkomani, tj. oni uživaoci koji su pribegli samoinicijativnom uzimanju droge. Sa ovakvom praksom se u većini slučajeva počinje u vreme adolescencije, pa je zbog toga ovaj tip narkomanije poznat i kao – adolescentna narkomanija. Mada su jatrogeni narkomani nekada bili u većini, danas je neterapijska narkomanija kudikamo češća.

Koji su simptomi i znaci zajednički za većinu narkomana?

- Psihički: gubitak interesovanja /apatija/, otudjenje od realnosti, psihopatsko ponašanje, depresivnost, sklonost ka suicidu.
- Telesni: neuhranjenost, oštećenje jetre uslovljena hepatitisom B i C, sklonost ka infekcijama uz opšti pad imuniteta, visok rizik od HIV-infekcije, polineuropatije /upale živaca praćene trnjenjem i slabošću – do paraliza/ i konvulzije /epileptička ispoljavanja/.
- Socijalni: konflikti i svadje u porodici, društvena neadaptivnost, loša postignuća u školi ili na radnom mestu, osiromašenje uslovljeno rasprodajom imovine kako bi se došlo do droge, razne forme socijalno devijantnog ponašanja, kao što su: prostituisanje, prevare, a kasnije i – vršenje krivičnih dela u nameri da se obezbedi droga i spreči pojava apstinencijalnog sindroma /sitne kradje, provale, dilerisanje droge i dr./.

U odnosu na koja sredstva je moguća zloupotreba i zavisnost?

MKB-X klasifikacija, koja se koristi i kod nas, duševne poremećaje i poremećaje ponašanja zbog upotrebe psihoaktivnih supstancija deli u sl. kategorije:
- F10 duševni poremećaji i poremećaji ponašanja usled upotrebe alkohola
- F11 duševni poremećaji i poremećaji ponašanja usled upotrebe opijata
- F12 duševni poremećaji i poremećaji ponašanja usled upotrebe kanabinoida
- F13 duševni poremećaji i poremećaji ponašanja usled upotrebe hipnotika ili sedativa
- F14 duševni poremećaji i poremećaji ponašanja usled upotrebe kokaina
- F15 duševni poremećaji i poremećaji ponašanja usled upotrebe drugih stimulansa, uključujući kofein
- F16 duševni poremećaji i poremećaji ponašanja usled upotrebe halucinogena
- F17 duševni poremećaji i poremećaji ponašanja usled upotrebe duvana
- F18 duševni poremećaji i poremećaji ponašanja usled upotrebe isparljivih rastvarača
- F19 duševni poremećaji i poremećaji ponašanja usled upotrebe više supstancija i drugih droga

Šta treba znati o opijatima?

Radi se o prirodnim, polusintetičkim ili sintetičkim sredstvima koja su po svom delovanju slična morfijumu, a spadaju u grupu depresora centralnog nervnog sistema. Sve ove supstancije u stanju su da suzbiju bol, smire i dovedu do euforičnog raspoloženja, pri kome svest relativno dugo ostaje očuvana. Pored navedenog, ova sredstva izazivaju miozu /sužavanje zenice/ i smanjuju peristaltiku /pokretljivost/ creva. Najčešće se zloupotrebljavaju morfijum, heroin, metadon, valoron, trodon i dr. Nije retko ni konzumiranje čaja od maka. Opijati relativno brzo uslovljavaju i fizičku i psihičku zavisnost, dovode do tolerancije /da bi se postigao odgovarajući efekat potrebne su sve veće i veće doze/, a apstinencijalni sindrom može biti izuzetno težak, pa i fatalan. Način unošenja u organizam može biti oralni /preko usta/, ušmrkavanjem, putem injekcija /fiksanje/ i dr. Kod akcidentalnog /zadesnog/ predoziranja nisu retki ni smrtni slučajevi, kada se radi o zloupotrebi opijata.

Šta su i kako deluju kanabinoidi?

To je grupa psihoaktivnih supstancija koja se dobija iz indijske konoplje. Aktivni princip, koji je odgovoran za dejstvo droge, jeste 9-delta-tetrahidrokanabinol. Najčešće se koriste hašiš i marihuana, pri čemu je važno napomenuti da je hašiš sa višestruko većom koncentracijom kanabinoida u odnosu na marihuanu. Ove supstancije izazivaju euforiju, perceptivne obmane i doživljaj izmene vremenskog toka. Dovode do razvoja psihičke zavisnosti i tolerancije, ali ne uzrokuju fizičku zavisnost i apstinencijalni sindrom. Radi se, inače, o najrasprostranjenijim drogama medju omladinom. U nekim zemljama, poput Holandije, uživanje ovih supstancija je legalizovano, kao i prodaja na za to odredjenim mestima. Kod nas proizvodnja, stavljanje u promet i prodaja ovih droga je kažnjiva po zakonu.

Kako deluju sedativni i hipnotički lekovi?

Ranije su se u svrhu sedacije i izazivanja hipnotičkog efekta /san/ koristili lekovi iz grupe barbiturata. Njihova terapijska širina bila je veoma mala, tako da su često nastupala trovanja koja su, ponekad, dovodila čak i do smrti pacijenta usled depresije centra za disanje u moždanom stablu. U savremenoj medicini ovi lekovi, koji su, uzgled budi rečeno- stvarali i fizičku i psihičku zavisnost, sve više ustupaju mesta medikamentima iz grupe benzodiazepina. Medjutim, iako manje opasni, i benzodiazepini /Bensedin, Ksalol, Tranex, Demetrin, Lorazepam/ pre ili kasnije uslovljavaju adikciju, dovode do tolerancije i, u slučaju obustave – daju apstinencijalni sindrom. Iz svih navedenih razloga, nikako nije preporučljivo da se pacijenti sami leče ovim lekovima bez saveta i recepata lekara. S druge strane, lekari bi morali da vode računa da pacijentima propisuju ove lekove samo kada je to neophodno, tačno odredjeni vremenski period i da ih, s vremena na vreme, menjaju drugim sličnim preparatima. Prirodni sedativi na bazi lekovitih biljaka /valerijana, hmelj, matičnjak, menta i dr. / imaju prednost kod svakodnevne napetosti i blažih neurotskih tegoba. I kod nas je moguće naći u apotekama ove preparate: tablete Persen /pored ostalih sastojaka sadrže 50 mg valerijane/, kapsule Persen forte /125 mg valerijane/, tablete /dražeje/ Valerijana-Hmelj "Medizina Natura" sa 100 mg ekstrakta korena valerijane i 10 mg ekstrakta šišarke hmelja, tinkture valerijane itd. Pomenute lekove moguće je uzimati, za razliku od benzodiazepina, dugo vremena, bez pojave neželjenih efekata i bez razvoja apstinencijalnog sindroma. Takodje, uz pomoć ovih medikamenata moguće je pomoći zavisnicima od benzodiazepinskih lekova da, u slučaju njihovog obustavljanja, lakše prebrode apstinencijalne smetnje.
Penetration Testing Srbija
www.penetration-testing.rs

Van mreže Danilo Cvjeticanin

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 690
  • Zahvalnica 5
  • Pol: Muškarac
    • Penetration Testing Srbija
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #2 poslato: 22 Februar 2008, 16:38:58 »
Šta je kokain?

Alkaloid koji se dobija iz lišća peruanske biljke koke /Erythroxylon coca/. Upotrebljava se ušmrkavanjem, redje – injekcijama. Zavisnost od kokaina – kokainizam – ima i psihičku i fizičku dimenziju. Ova supstancija dovodi do euforije, agitacije, stanje sraha i halucinatornih fenomena. Naročito su upečatljive halucinacije sitnih insekata, kod kojih bolesnik ima utisak da mu ovi gamižu po telu, ili da se čak uvlače ispod kože. S obzirom da je kokain na tržištu droge veoma skup, ne iznenadjuje podatak da njegovi uživaoci uglavnom dolaze iz viših društvenih slojeva /npr.-biznismeni, estradni umetnici i dr./.

Koji su još stimulansi centralnog nervnog sistema?

Izmedju ostalih: amfetamin, metamfetamin, metilfenidat i pemolin. Zajedničko za sve njih je da dovode do povišenja mentalne i fizičke aktivnosti, otklanjaju osećaj umora, ali mogu da uslove i anksioznost, motorni nemir, premor /drhtanje/ i konfuziju /stanje smetenosti/. U psihijatriji ovi lekovi se ponekad koriste za lečenje poremećaja sa deficitom pažnje i hiperkinezijom u dečjem uzrastu, i to uglavnom u SAD-u, redje u Evropi. Takodje, neki od njih imaju primenu i u tretmanu narkolepsije /retka neurološka bolest karakteristična po neočekivanjim nastupima sna/. Zloupotreba ovih supstancija vodi razvoju psihičke i blaže fizičke zavisnosti, tolerancije, uz moguću pojavu apstinencijalnog sindroma /u slučaju naglog obustavljanja/. Katkad studenti pribegavaju ovim sredstvima da bi uklonili umor u periodu spremanja ispita, što ima velike štete po fizičko i psihičko zdravlje korisnika.

Koje droge imaju halucinogeni efekat i kakva opasnost vreba od njih?

U prvom redu to su: dietilamid lizergične kiseline – LSD, meskalin, fenciklidin /andjeoska prašina/, psilocibin, ekstazi i druge. Sva ova sredstva dovode do poremećaja opažanja, tj. do iluzija i halucinacija, stanja nalik snu i doživljaja depersonalizacije /otudjenje sopstvene ličnosti i nestvarni doživljaj vlastitog identiteta ili tela – dezanimacije/. Halucinogeni ne izazivaju fizičku, već samo psihičku zavisnost. Njihova je upotreba, medjutim, veoma opasna. Naime, u stanjima izmenjene svesti mogući su različiti zadesi /nesrećni slučajevi/ zbog pogrešnog opažanja prostora. Pored rečenog, ove supstancije mogu pospešiti ispoljavanje larviranih psihoza, tj. deklanširati psihotični proces kod, za to, predisponiranih osoba.

Da li je duvan zaista droga?

Da i ne samo to. Pušenje duvana je jedan od glavnih uzroka smrti u savremenom svetu. Ova izuzetno ružna, a u isto vreme i štetna navika važan je faktor rizika za pojavu kardiovaskularnih oboljenja /bolesti srca i krvnih sudova/, cerebrovaskularne bolesti /moždani udar i sva stanja koja mu prethode/, raka pluća, usta, ždrela i pankreasa, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kao i bronhitisa i emfizema pluća /hronične plućne bolesti/. Pušenje u trudnoći može usloviti slabiju razvijenost deteta na rodjenju. Neki autori čak tvrde da se jedan deo dece majki pušača radja sa nakaznostima, pre termina, pa čak – i kao mrtvorodjenčad. Uopšte nije preterano reći da je pušenje duvana jedan vid polaganog samoubistva. Što se štetnih materija duvanskog dima tiče, sem nikotina koji je farmakološki aktivan i ugljen-monoksida, katran cigarete sadrži više stotina iritantnih i kancerogenih materija. Psihička zavisnost je dominantna kod ove zavisnosti. Medjutim, svi stručnjaci se slažu da je pušenje jedna od najjačih zavisnosti – nalazi se na, neslavnom, drugom mestu, odmah posle heroinomanije! Biti pušač u civilizovanom svetu nipošto nije prednost. Pušači za mnoge bolesti sami snose troškove svog lečenja /tj.nemaju pokriće zdravstvenog osiguranja za bolesti koje su sami izazvali pušenjem duvana/. Osim toga, pušači su, u većini slučajeva, bezobzirne osobe koje ne razmišljaju ni o tudjem zdravlju, jer svojom navikom ugrožavaju i one ljude iz svoje sredine koji nemaju taj porok, pa čak i decu. Na sreću, pušenja se možemo osloboditi. Pomoć u tome mogu biti cigarete od lekovitog bilja /"Honeyrose" i sl./, hipnoza, žvakaće gume sa nikotinom /"Nicorete"/, pa čak i lekovi /"Zyban"/. Medjutim, najvažnija je čvrsta odluka. Ne čekajte da se zbog straha za život lišite ove odvratne navike: recite NE pušenju ODMAH!

Šta su isparljivi rastvarači i kako oni deluju na ljudski organizam?

To su sredstva poput: lepka, benzina, etra, laka za nokte, plinova za punjenje upaljača, rastvarača koji se upotrebljavaju u industriji ili hemijskoj laboratoriji i lakova. Konzumiraju se udisanjem i ušmrkavanjem. Ne izazivaju fizičku zavisnost. Psihička zavisnost je minimalna. Medjutim, pri redovnoj upotrebi dolazi do razvoja tolerancije i potrebe za povišenjem doza. Simptomi jednokratnog uzimanja su: gubitak mišićne koordinacije, nejasan govor, zamućen vid, zujanje u ušima, moguće su čak i halucinacije, mučnina, agitacija, a pri većim dozama – koma i smrt. Kod hroničnih uživaoca dolazi do gubitka apetita, mršavljenje, razdražljivost, stuporoznih stanja i gubitaka svesti, a u nekim slučajevima dolazi i do opasnih po život krvarenja u mozgu, plućima ili bubrezima. Ova toksikomanija je veoma česta medju decom i omladinom, iz razloga što su isparljivi rastvarači vrlo dostupne supstancije.

Šta je politoksikomanija i da li je ona česta?

Iako se radi o zastarelom terminu, istovremeno uzimanje većeg broja droga i zavisnost od njih česta je pojava, naročito medju mladima.

Doc. dr Goran Z. Golubović
Penetration Testing Srbija
www.penetration-testing.rs

Van mreže Danilo Cvjeticanin

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 690
  • Zahvalnica 5
  • Pol: Muškarac
    • Penetration Testing Srbija
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #3 poslato: 22 Februar 2008, 16:39:06 »
U čemu se sastoji lečenje narkomanije?

U multimodalnom pristupu. Prvi korak je svakako detoksikacija i tretman apstinencijalnog sindroma. Da bi se organizam oslobodio droge često je neophodno davati pacijentu infuzije sa visokim dozama vitamina. Po potrebi, koriguju se stanja izazvana unošenjem psihoaktivnih supstancija davanjem lekova koji protektivno deluju na jetru i druge vitalne organe. Lečenje apstinencijalnih smetnji je naročito teška. U nekim slučajevima davanje neuroleptika poput haloperiodola može da ublaži psihomotornu uzbudjenost narkomana u sklopu apstinencijalne krize. Iako su mišljenja u pogledu supstitucijalne terapije podeljena, kolikogod je to moguće treba izbegavati davanje lekova kao što su trodon i heptanon /metadon/. U poslednje vreme daju se i antagonisti opijatskih receptora. Medjutim, lečenje nije potpuno ukoliko nakon detoksikacije i medikamentozne terapije ne usledi psihoterapija i socijalna rehabilitacija. Psihoterapijski pirstup uživaoca droge može da bude individualni, grupni ili porodični. Koriste se različiti terapijski modeli: kognitivni, bihejvioralni, dinamski, humanistički, a naročito – sistemski porodični. Socioterapija se obavlja u okviru terapijske zajednice, klubova lečenih narkomana i posebnih savetovališta. Uprkos dometima savremene terapije bolesti zavisnosti, recidivi su i dalje česti, a prognoza u smislu definitivnog izlečenja krajnje neizvesna.

Da li je svaki psihijatar kompetentan da leči narkomaniju?

Ne. Svaki psihijatar mora da bude u stanju da hitno zbrine narkomana u stanju apstinencijalne krize, koje može biti potencijalno opasno po život. Takodje, detoksikacija ne bi trebala da predstavlja veći problem za svakog psihijatra "opšteg profila". Medjutim, neki modaliteti lečenja zahtevaju posebnu edukaciju, te ih obavljaju kvalifikovani psihoterapeuti i subspecialisti za bolesti zavisnosti. Na posletku, ne treba zaboraviti da je lečenje narkomana multidisciplinarno, zbog čega u njemu pored psihijatara učestvuju i lekari drugih profila /interniste, toksikolozi, neurolozi, infektolozi i dr./, psiholozi, socijalni radnici i ostali. Ovo područje ne treba zatvoriti ni za volontere, naravno – adekvatno edukovane, kao i prosvetne radnike. U izvesnim, modernijim metodama, lečenja narkomanije, svaki toksikoman u akutnoj fazi i fazi rehabilitacije dobija "mentora" – izlečenog narkomana koji mu pruža jaku suportaciju da odoli izazivu recidiva. Radna terapija po naročitim kampovima je još jedan od modernijih vidova lečenja.

Šta treba činiti da bi se narkomanija sprečila?

Mnogo toga: poboljšati opšti standard društva i socijalnu sigurnost, eliminisati osećaj beznadja i rezignacije kod mladih stvaranjem realnih društvenih perspektiva /posao, rešavanje stambenog problema i dr./, uočiti predisponirane, psihički labilne adolescente i brinuti posebno o njima, učiniti dostupnim različite vidove formalne i neformalne pomoći /savetovališta, tele apel službe, psihijatrijsko-psihološke institucije koje se posebno bave ovim problemom/, pomoći svim porodicama u kojima je nivo disfunkcionalnosti zabrinjavajuće visok, obezbediti alternativne vidove angažovanja mladih /sport,konstruktivno korišćenje slobodnog vremena – sekcije u školi, klubovi, pokret izvidjača itd./, promovisati zdrave vidove života /ekološki pristup/ i više od svega – pružiti informaciju svim zainteresovanim društvenim strukturama bez ikakve mistifikacije. Problem narkomanije nije problem samo profesionalaca i institucija /zdravstvo, soc.rad, policija, sudovi,škole…/, već i svake porodice i svakog pojedinca. Ne zaboravimo: narkomanija je jedno od najvećih svetskih zala našeg vremena, koje sigurno neće poštedeti ni našu sredinu,što joj se odlučnije suprostavimo, to ćemo imati više izgleda da je stavimo pod kontrolom, ali je nikada nećemo potpuno iskoreniti.

tekst preuzet u celini.
autor teksta: Doc. dr Goran Z. Golubović
Penetration Testing Srbija
www.penetration-testing.rs

Van mreže Danilo Cvjeticanin

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 690
  • Zahvalnica 5
  • Pol: Muškarac
    • Penetration Testing Srbija
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #4 poslato: 22 Februar 2008, 16:39:13 »
Ekstazi

HEMIJA
MDMA (3,4- metilendioksi-N-metamfetamin)
MDMA je polusintetička supstanca i u čistoj formi, to je beli kristalni prah. Obično se nalazi u kapsulama, tabletama ili prahu. Najčešće se konzumira oralno ili ušmrkavanjem.
ISTORIJA
MDMA je prvi put sintetizovan 1912. i patentiran 1914,. no do 1970. nije imao pravu primenu.
U kasnim 70-im i ranim 80-im korišten je kao psihoterapeutsko oruđe i postao dostupan na ulici. Njegova rastuća popularnost dovela je do zabrane 1985., ali njegova popularnost na ilegalnom tržištu je nastavila rasti.
DOZIRANJE
Uobičajena doza varira između 80 i 160 mg (oralno). Standardnom dozom smatra se 2 mg po kilogramu tjelesne težine (iako reagiranje na ovu drogu nije strogo proporcionalno telesnoj težini).
Kad se MDMA uzima oralno, efekti se javljaju oko 30-45 minuta kasnije. Ušmrkavanje i ubrizgavanje uzrokuju brže delovanje.
Primarni efekti obično dostižu vrhunac oko sat do sat i pol nakon uzimanja, traju otprilike dva sata, a zatim postepeno slabe.
Sekundarni efekti (tzv. afterglow) mogu se osjećati danima.

Ecstasy je popularno ime za MDMA iako najčešće ne sadrži samo MDMA, nego i/ili MDA, MDE, MDEA, DXM, efedrin, amfetamin, kofein i slične supstance. Tableta ecstasyja obično je težine oko 250 mg, no MDMA-a ima tek 50-80 mg. Velik dio težine odlazi i na vezivne tvari.
KONTRAINDIKACIJE
MDMA uzrokuje povišenje krvnog pritiska i pulsa, kao kod umerenog vežbanja. Zbog toga se izrazito ne preporučuje ljudima s istorijama bolesti, povišenim pritiskom tlakom, hipoglikemijom, bolestima srca ili moždanog udara.
Isto upozorenje vredi i za ljude koji su osjetljivi na lekove i droge (oko 10 % populacije). Problemi s bubrezima i jetrom su također kontraindikacija. Pogotovo je opasna kombinacija s MAO inhibitorima koji se često prepisuju kao antidepresivi, a koja može dovesti i do smrti.
Neki drugi antidepresivi (SSRI, npr. Prozac/Portal), pak, mogu ublažiti potencijalnu štetnost MDMA.
PREDOZIRANJE
Zbog euforije koju MDMA izaziva, često se ignoriraju signali tela i zato treba uvek paziti na moguću dehidraciju, grčeve mišića, vrtoglavicu, iscrpljenost i preveliko naprezanje.
Predoziranje s MDMA karakterizira brzi puls, visok krvni pritisak, slabost, mučnina, vrtoglavica, grčenje mišića ili napadaji panike. Kod pojave takvih simptoma treba sesti, odmoriti se, po mogućnosti izvan zagušljivog i pregrijanog prostora, i popiti tečnost (ne alkohol).
U slučaju da predozirana osoba izgubi svest ili ima vrlo jake opisane simptome, svakako treba potražiti medicinsku pomoć.
Zapamtite da je najvažnije piti puno tečnosti i uvek se pobrinite da imate celo vreme pri ruci neki sok ili vodu.
KOMBINIRANJE MDMA S OSTALIM DROGAMA
MDMA + amfetamini (speed) - mogućnost predoziranja amfetaminima je jako povećana. Izrazito se ne preporučuje jer oboje povećavaju puls i krvni pritisak
MDMA + kokain - slično kao i kod amfetamina.
MDMA + heroin i ostali opijati - nema opasnih interakcija, ali stimulirajući efekt MDMA može sakriti sedativni efekt opijata pa je mogućnost predoziranja opijatima povećana. U ovom slučaju, najveći problem leži u vrlo mogućoj ovisnosti o heroinu i opijatima.
MDMA + alkohol - MDMA može sakriti delovanje alkohola, pa je povećana mogućnost trovanja alkoholom. Alkohol doprinosi dehidraciji organizma, kao i MDMA.
MEHANIZAM DELOVANJA
Najjednostavnije, laički i ukratko: MDMA uzrokuje povećano izlevanje serotonina u mozgu iz stanica koje ga proizvode. Serotonin je neuroprijenosnik zadužen za raspoloženje i nastaje iz određene aminokiseline. Što ga je više u mozgu, bolje smo raspoloženi.
Za vreme "špice" njegova je koncentracija najveća, no tri, četiri sata nakon uzimanja MDMA izliveni je serotonin već većim delom potrošen ili razgrađen. U to vreme "spuštanja" dolazi do lošijeg raspoloženja zbog pomanjkanja serotonina i zbog velike razlike u raspoloženju u odnosu na sat ranije.
Tada se najčešće uzima nova doza MDMA, no, zavisno o tome koliko je serotonina pre proizvedeno u "njegovim" stanicama i zavisno o tome kolika je prva doza MDMA bila, sada ima manje serotonina za izlevanje i slanje električnih impulsa koji uzrokuju dobro raspoloženje.
I tako dalje… svakom novom dozom MDMA u mozgu ima sve manje serotonina. On se troši daleko brže nego sto se stvara. Istraživanja pokazuju da je potrebno i do dve nedelje da se serotonin potpuno obnovi. Dakle, svakako bi bilo preporučljivo raditi pauze od najmanje dve nedelje između uzimanja MDMA jer, ako se uzima češće, moguće je da se serotonin ne podigne na svoju uobičajenu razinu što može uzrokovati loše raspoloženje i depresiju, pa samim time i probleme u svakodnevnom životu.
PREVENCIJA NEUROTOKSIČNOSTI I DEPRESIJE
Pomoć obnavljanju serotonina, osim minimalno dvonedeljne pauze između uzimanja MDMA, može pružiti samo dobro uravnotežena prehrana s aminokiselinama i vitaminima.
Najbolja pomoć bila bi uzimanje aminokiseline 5-HTP koja se može naći u slobodnoj prodaji u inozemstvu kao dodatak prehrani. Kod nas ga nema, koliko nam je poznato. Neka istraživanja su pokazala da se moguća neurotoksičnost (odnosno, oštećenja "serotoninskih" stanica) može umanjiti uzimanjem antioksidanata(betakaroten, bioflavonoidi, koenzim Q10, vitamin C, L-karnitin, selen i vitamin E) pre uzimanja MDMA. Neka pokazuju da se neurotoksičnost može umanjiti uzimanjem fluoxetina (Portal, Prozac) do šest sati nakon uzimanja MDMA. No, još nema konkretnih istraživanja obavljenih na ljudima i ljudskom mozgu, tako da se zapravo ne zna u kojoj meri svi ti rezultati vrede za čoveka. Najbolja prevencija neurotoksičnosti i problema s raspoloženjem je - neuzimanje MDMA. Ako ga se ipak uzima, korisno je pokušati sa što manjim dozama, preloadingom tj. uzimanjem antioksidanata prije MDMA i uzimanjem fluoxetina (dovoljna je jedna kapsula od 20 mg) do šest sati nakon MDMA.
Izvor: Vutra Organizacija
Penetration Testing Srbija
www.penetration-testing.rs

Van mreže Danilo Cvjeticanin

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 690
  • Zahvalnica 5
  • Pol: Muškarac
    • Penetration Testing Srbija
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #5 poslato: 22 Februar 2008, 16:39:22 »
Heroin

Istorija opijata ne počinje s heroinom krajem 19. veka, već hiljadama godina pre Hrista, kada se u Mezopotamiji, Egiptu, a kasnije i u staroj Grčkoj uzgaja opijumski mak, iz kojeg se zarezivanjem nezrelih čaški skuplja belkasta tečnost - opijum. Trgovina opijumom bila je vrlo razvijena, a "opijumska zavisnost" socijalno prihvaćena. Opijum se konzumirao uglavnom pušenjem, a koristio se i za medicinske svrhe: "otac medicine", Hipokrat, ga priznaje kao narkotik i lek za razne bolesti. Nakon osude, Sokrat je za pogubljenje dobio otopinu koja je sadržavala mešavinu kukute i opijuma (simbola vječnog sna), koja se tada koristila u svrhu eutanazije i samoubistva.
U Europi opijum nestaje sve do 16. veka, kada se kroz trgovinu sa dalekoistočnim zemljama dolazi u kontakt s njim i otkriva njegovo delovanje, i potencijalne koristi kao leka. Opijum u narednim vekovima pokreće veliki deo svetskih ekonomskih i političkih događaja, a polovinom 19. veka počinje i prvi od dva 'opijumska rata', u kojima Engleska, a kasnije i Francuska, napadaju Kinu koja zabranjuje uvoz opijuma. Posledica poraza Kine je, osim ogromnih ratnih odšteta, i predaja teritorija Hong Konga Velikoj Britaniji.
1803. otkriva se aktivni sastojak opijuma: morfin (poznat još i pod nazivom morfij), za koji se veruje da predstavlja usavršeni opijum sa svim njegovim efektima, a bez stvaranja zavisnosti, pa se smatra da je pouzdan, dugotrajan i siguran lek. U istoj će se zabludi biti i uskoro, nakon otkrivanja heroina.
Diacetilmorfin prvi je sintetizirao engleski hemičar C. R. Wright 1874, a 1895. taj novi spoj u prostorijama Bayera dobiva više pažnje kao koristan spoj bez negativnih učinaka morfina. Tada se Heinrich Dresser, kemičar zadužen za testiranje efikasnosti i sigurnosti novih lekova, odlučio dati prednost istraživanju diacetilmorfina, a ne acetilsalicilnoj kiselini, danas poznatijoj kao aspirin. Smatrao ga je dobrom alternativom za morfin - sigurnim lekom protiv bolova i za liječenje raznih respiratornih bolesti, a bez problema zavisnostii. Osim testiranja na životinjama, navodno ga je testirao i na sebi i svojim kolegama u Bayeru, koji su tom novom spoju dali ime heroin, po nemačkom terminu 'heroisch', farmaceutskim izrazom za vrlo jake droge.
Heroin svoj uspeh duguje tadašnjoj velikoj potrebi, ne toliko za lekom protiv bolova, nego za lekom protiv kašlja (tuberkuloza i upala pluća bile su tada smrtonosne bolesti, a i obične prehlade smatrale su se opasnima), a pogotovo su ga sretno dočekali tadašnji zavisnici o morfinu. Ali uskoro je istina počela izlaziti na videlo: prvo je primećeno brzo razvijanje tolerancije, a onda i brojni slučajevi zavisnosti. Bayer je počeo gubiti zaradu od heroina, pa je počeo razvijati lek, pod komercijalnim imenom Aspirin, koji će mu vratiti vodeću poziciju na tržištu lekovima.1913. Bayer potpuno prestaje sa proizvodnjom heroina, a istovremeno se počinje zabranjivati njegovo nemedicinsko korištenje. U SAD-u se 1924. potpuno zabranjuje korištenje i proizvodnja heroina, a ne dopušta se ni korišćenje u medicinske svrhe, koje je još i danas dopušteno npr. u Velikoj Britaniji.
Posljedica otkrića heroina bila je da su ga hiljade zavisnika o morfinu prihvatile kao 3-4 puta jaču zamenu. Heroin je bio i jeftiniji, brži i lakši za upotrebu, a nakon njegovog zabranjivanja razvilo se ogromno ilegalno tržište koje je povezalo njegove korisnike sa kriminalom.
Upotreba heroina raste u svetu svake godine, skupa sa brojem smrti od predoziranja ili na drugi načih povezanih sa heroinskom zavisnošću. U Hrvatskoj ima oko 12 000 registriranih ovisnika, a svake godine od predoziranja umire 40-60 ljudi.Situacija u okolnim drzavama bivse SFRJ je slicna kao i u Hrvatskoj.
Hemija
Opijum je sasušeni sok dobiven iz posebne vrste vrtnog maka, a između ostalog sadrži opijate: morfin i kodein.
Morfin deluje tako da se veže na opijatne receptore, na koje se inače vežu endogeni opioidi koje organizam sam proizvodi. Jedan od njih je endorfin, odgovoran za regulaciju boli, mučnine, disanja, hormonalne aktivnosti, a aktivira i osećaje raspoloženosti, sreće i opuštenosti. Istraživanjima je pokazano da postoji čak i endogena varijanta morfina, što potvrđuje važnost uloge opijata u organizmu.
Heroin (diacetilmorfin) je sintetički derivat morfina, a brzina i jačina njegovog delovanja posledica su njegove dobre topljivosti u masti koja mu omogućuje brži prolaz krvno-mozgovne barijere. U mozgu se prije vezivanja na opijatne receptore metabolira natrag u morfin.
Metadon (kod nas poznat pod Plivinim komercijalnim nazivom Heptanon) je sintetički opioid, često se koristi za lečenje heroinskih zavisnika, ali i sam izaziva jaku ovisnost. Za razliku od heroina uzima se oralno, a djelovanje mu je nešto slabije ali dugotrajnije.
Potpuno čisti heroin bele je boje i gorkog okusa, i topljiv je u vodi. Međutim, ulični "heroin" (hors, žuto) najčešće je smeđkaste boje, a sadrži samo oko 7-10% diacetilmorfina, dok su ostatak druge tvari: šećer, škrob, kakao, brašno, zemlja, mleko u prahu, dječji puder, ponekad i vapno ili otrovi poput strihnina i kinina. Ovakav heroin nije topljiv u vodi, pa se zato za otapanje koristi kiselina - obično limunska. Čistoća heroina jako varira, što je često uzrok mnogih smrti od predoziranja.
Delovanje
Heroin se konzumira ušmrkavanjem (brzo se apsorbira preko sluznice nosa), pušenjem (zagrijavanje heroina na staniolu i udisanje njegovih para) ili inekcijom (intravenozno ili potkožno). Pušenjem heroin stiže do mozga za svega 7 sekundi, a najjači, euforični efekt osjeća se nakon 10-tak minuta, dok se kod intravenoznog uzimanja to dešava za 10-20 sekundi. Doza zavisi o načinu uzimanja i toleranciji (intravenozno bez tolerancije 5-10 mg, pušenje 15-25 mg), a isto tako i jačina djelovanja i trajanje (obično 3-5 sati).
Inicijalni efekt odmah nakon uzimanja je ogroman, euforičan talas kojeg prate osećaji opuštenosti i topline, sigurnosti, nestajanja boli, teskobe i napetosti. Ljutnja, frustracije i agresivnost nestaju, a javljaju se sigurnost i ljubav prema sebi. Nakon prolaska početne euforije javlja se ugodan, opušten osjećaj zadovoljstva i smirenosti. Ponekad, posebno kod prvih uzimanja, moguća je mučnina i povraćanje.
Heroin je depresant centralnog živčanog sastava: usporava srce, disanje, smanjuje krvni pritisak, uzrokuje širenje krvnih sudova i smanjenu aktivnost creva, što uzrokuje zatvor. Osim prevelike doze, velik je rizik kod istovremenog uzimanja heroina nakon alkohola ili tableta za smirenje, ili prilikom velikog umora, takva kombinacija višestruko usporava disanje i otkucaje srca, i uslijed nedostatka kisika dovodi do nesvestice i smrti.
Djelovanje nakon dugoročnog uzimanja: tolerancija i ovisnosti

Heroin izaziva vrlo jaku fizičku i psihičku zavisnost!
Fizička zavisnost je stanje poremećenog funkcioniranja organizma nakon prestanka unošenja droge. Karakteriše je pojava apstinencijske krize 24-48 sati nakon zadnjeg uzimanja heroina. Simptomi uključuju nemir, bol u mišićima i kostima, nesanicu, proliv, znojenje, groznicu i povraćanje. Traju obično 7-10 dana, ali ponekad i duže.
Psihičku zavisnost teže je nadvladati, a karakteristična je izrazitom željom za svakodnevnim uzimanjem droge koju je potpuno nemoguće kontrolisati, negiranjem problema i promijenjenim shvaćanjem stvarnosti. Ne razmišljajući racionalno, osoba je pod uticajem ogromne želje za drogom nesvesna bilo kakvih rizika i posledica njenog uzimanja, heroin postaje jedina svrha koja dovodi do prekida skoro svih ostalih aktivnosti, a ukoliko ga ne uzme, oseća se nervozno, razdražljivo i napeto.
Dugoročna upotreba stvara toleranciju: potrebne su sve veće količine za postizanje euforičnog efekta, koji nakon nekog vremena potpuno nestaje pa se heroin uzima samo radi olakšanja i da se izbegnu neugodni fizički i psihički simptomi. Apstinencija smanjuje razinu tolerancije, pa je česti uzrok smrti uzimanje smrtonosne količine na koju je telo pre bilo naviknuto.
Jedini koristan savet koji Vam mozemo dati u vezi sa heroinom - NEMOJTE GA NI PROBATI !!!
spica-info- Vutra Organizacija
Penetration Testing Srbija
www.penetration-testing.rs

Van mreže Danilo Cvjeticanin

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 690
  • Zahvalnica 5
  • Pol: Muškarac
    • Penetration Testing Srbija
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #6 poslato: 22 Februar 2008, 16:39:29 »
OPIUM - Papaver somniferum (srpski-Mak)

Opium se spominje na glinenim tablicama od Sumeraca već 3.000 god, p.n.e. kao ,,biljka sreće''! U litaraturi prvi put se spominje u Homerovoj ,,"Ilijadi''. Reč ,,opium'' nastala je od grcke reči ,,opion'' sto znači ,,sok od biljke''! Psihoaktivni uticaj ove biljke, spominje nemački hronolog Walahfried Strabo (809-849 god) u spisima već u devetom vijeku.
U Egiptu i staroj Grckoj opium je bio jako poznat, a u Kini već od 3.god nove ere! Kineski doktor Hua To prvi opisuje opium kao sredstvo prilikom operacija. Arapski naučnik Abu Ali al-Hosein ben Abdallah Ibn Sina (980-1036 god) u njegovim spisima naziva opium ,,Ocem spavanja''! U Kini i Tajlandu je opium smatran i slavljen kao,,afrodizijak'' najbolje sredstvo za seks. Opium gaje i proizvode brdska plemena u graničnom tkz. ,,zlatnom trouglu" izmedju Kine, Burme i Tajlanda, pogotovu sada, odakle skoro sav čisti opium dolazi iz tog dela zemlje.
U 17 vijeku, opium je najvaznije trgovačko sredstvo holandjana u Istocnoj Indiji, današnjoj Indoneziji. Ustvari Mak se koristio kao ,,medicina" u svim zemljama Istoka, Azije, Evrope, i Egiptu.U farmakologiji opium je 1741 god. opisan kao ,,božansko sredstvo'', cak ga i Gete spominje u Faustu!
Od opiuma je kasnije izoliran i morfium 1805 god. od nemačkog apotekara Serturner-a. Opium je postao jako poznat u Evropi u 19-om vijeku. Opium (Mak, Papaver) raste u skoro svim zemljama Sredozemnog mora i u Srednjoj Evropi, uračunavajući Makedoniju i juznu Srbiju-Kosovo. Gaji se većinom za farmakolosku industriju i naravno za ilegalni sverc i produkciju heroina.
Opijum je osušeni mlečni sok koji se dobiva iz nezrelih makovih glavica (Papaver somniferum) zarezivanjem. Sadrži oko 25 alkaloida, aktivnih supstanci zbog kojih ima narkotička svojstva. Od alkaloida je najzastupljeniji morfin te nakon njega kodein. Kvaliteta opijuma se procjenjuje po količini alkaloida morfija te ovisi o podneblju u kojem mak raste. Najkvaliteniji mak na svetu raste u Makedoniji i sadrži oko 17% do 22% morfija. Alkalodi opijuma se koriste u medicini kao analgetici (morfij je još uvek najučinkovitiji analgetik iako ne olako propisivan zbog adiktivnih svojstava), za suzbijanje suvog, neproduktivnog kašlja (kodein).Opijum stvara izuzetno jaku zavisnost!
Jedini savet koji vam mozemo dati za Opium - NEMOJTE GA NI PROBATI !!!
spica-info- Vutra Organizacija
Penetration Testing Srbija
www.penetration-testing.rs

Van mreže Danilo Cvjeticanin

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 690
  • Zahvalnica 5
  • Pol: Muškarac
    • Penetration Testing Srbija
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #7 poslato: 22 Februar 2008, 16:39:36 »
Kokain


Istorja

Kokain se dobiva iz žbunaste zimzelene biljke koke (erythroxylon coca) koja uspeva u Južnoj Americi, nekim delovima Afrike, Indoneziji i Havajima, a prvi je njegove kristale iz biljke 1860. izolirao nemački hemičar Albert Niemann.
Nisu poznati točni podaci o tome kada je čovek počeo koristiti lišće koke, ali na osnovi figura nađenih u arheološkim iskopinama, može se zaključiti da je koka ljudima poznata od 3. st.pr n.e. Istraživanjima je utvrđeno da je izuzetno mnogo upotrebljavana u doba civilizacije Inka u vremenu od 11. do 16. stoljeća. Koristili su je najpre svećenici i predstavnici aristokracije pri religioznim obredima (bila im je sveto drvo), a čak je i danas među južnoameričkim Indijancima upotreba lišća koke društveno prihvatljiva i svrstava se u istu kategoriju sa duhanom. Smatra se da se umerenim korištenjem koke lako održava normalan život, ali bez velike potrebe za spavanjem ili hranom, iako pri pretjeranoj upotrebi koka ima jako iscrpljujuće delovanje, kako za telo tako i za um.
U Europi biljka koke nije pobudila veće zanimanje, a dugo vremena niti kokain se uopšte ne koristi. Iako je rano otkriven njegov potencijal kao lokalnog anestetika, još dvadesetak godina ne koristi se u tu svrhu (tadašnje 'metode' bile su hlađenje operiranog dijela tijela). Tek 1883, kad Nemci daju čisti kokain svojim vojnicima i otkrivaju da ima blagotvorne efekte na njihovu izdržljivost, kokain se počinje koristiti u različitim medicinskim i prehrambenim proizvodima.
Jedan od najpoznatijih zagovornika ove droge bio je Sigmund Freud. 1884. Freud je tražio lek za psihičku iscrpljenost i depresiju. Shvatio je da kokain djeluje kao anestetik, te da pomaže pri uklanjaju depresije, te ga nazvao "magičnim lijekom", koji između ostalog pomaže i kod lečenja zavisnosti o morfiju. No 1887. Freud uočava stvaranje ovisnosti i kokainske psihoze dok se droga uzima, i prestaje ju koristiti osobno, a i profesionalno.
Upotreba kokaina imala je uicaja i na literaturu - tamna strana legendarnog detektiva Sherlocka Holmesa upravo je ubrizgavanje kokaina, njegovom tvorcu sir Arthuru Conanu Doyleu također nije stran, a Robert Louis Stevenson je najverojatnije pisao Dr. Jekyll and Mr. Hyde pod uticajem kokaina. I drugi literarni velikani ga slobodno koriste: Anatole France, Henrik Ibsen, Jules Verne, Alexander Dumas, a neki predsjednici (Winston Churchill), kraljevi (kraljica Victoria, perzijski šah i drugi), čak i tadašnji papa slave Vin Mariani, francusko vino sa kokainom kao jednim od sastojaka.
Masovna upotreba kokaina na zapadu počinje organiziranjem tržišta u SAD-u kasnih šezdesetih godina 20. stoljeća. Američka mafija putem kolumbijskih kartela počinje s masovnom distribucijom kokaina, većinom bolje stojećim slojevima. Velik broj "uspešnih i bogatih" Amerikanaca povremeno ili češće uzima kokain usprkos deset godina "rata protiv droga" koji vodi vlada SAD-a. Posledice su najčešće javnosti nevidljive zahvaljujući dovoljnoj količini novca za održavanje i/ili lečenja navike (za razliku od zavisnika mahom siromašnih i obolenih). U Europi, tek kasnih osamdesetih dolazi do velikog proboja kokaina, usred globalizacije kriminalnih mreža i organizacije područja prodaje, koje se i u Hrvatskoj uspostavlja ranih devedesetih. To je bilo i doba procvata rave kulture, koja iz prva nije bila vezana uz kokain, ali kako su godine prolazile, "generation ecstasy" postajao je sve više "generation everything". Danas u većini europskih zemalja kokain zauzima poziciju četvrte najčešće upotrebljavane ilegalne droge nakon cannabisa, ecstasya i amfetamina. Ne postoje pravila, ali npr. u Engleskoj, uzimanje kokaina najčešće se vezalo uz house, drum'n'bass i 2step scenu.
Hemija

Kemijsko ime: benzoylmethyl ecognine (C17H21NO4)
Kokain se dobiva ekstrakcijom iz lišća biljke, a od jednog kilograma koke dobije se otprilike 125 grama kokaina. Ulični kokain dolazi u obliku kokain hidroklorida, koji je beli kristal gorkog okusa sa anestetičnim djelovanjem. U paketićima se najčešće nalazi 1g praha, a nemoguće je znati koliko je od toga stvarno kokain (najčešće između 30-60%) - dileri u njega još dodaju škrob, puder, šećer, ili droge kao što je prokain (lokalni anestetik) ili stimulanse kao što su amfetamini.
Čista slobodna baza kokaina - crack dobiva se iz kokain hidroklorida pomoću etera, ali kako je postupak vrlo opasan (eter lako može eksplodirati tijekom postupka), za dobivanje slobodne baze koristi se soda bikarbona. Rezultat su kristalići slobodne baze onečišćene sa sodom biakrbonom koji se na ulici prodaju pod imenom crack, a uglavnom se konzumiraju pušenjem.
Kokain se testovima može otkriti u urinu 48-72 sata nakon uzimanja, a kod redovitijih konzumenata je potrebno oko 3 dana da bi rezultati testa bili negativni.
Penetration Testing Srbija
www.penetration-testing.rs

Van mreže Danilo Cvjeticanin

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 690
  • Zahvalnica 5
  • Pol: Muškarac
    • Penetration Testing Srbija
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #8 poslato: 22 Februar 2008, 16:39:44 »
Kokain - Nastavak

Delovanje

Kokain je najjači prirodni stimulans koji kod uzimanja izaziva razne vrste halucinacija, povećava budnost i koncentraciju (intelektualne sposobnosti) i fizičke mogućnosti. Mliječna kiselina koja se stvara pri fizičkim naporima deluje na završetke živaca, a kokain sprječava njeno djelovanje tako što ubrzava razlaganje mlečne kiseline u krvi i jetri. Mlečna kiselina prelazi u glikogen, a na taj način je neutraliziran osjećaj umora.
Kokain utiče i na lučenje dopamina, neurotransmitera koji je dio tzv. sustava za nagrađivanje u mozgu (pri doživljavanju iluzija i halucinacija javlja se osećaj sreće i uzbuđenja). U većim količinama izaziva neuračunljivo ponašanje, strah, paranoju, i, kao posledicu, agresivnost.
Fizički simptomi su ubrzan rad srca i disanje, povećan krvni pritisak i telesna temperatura i proširene zenice. Prvi put uzet, kokain može izazvati gađenje, nervozu i nesanicu, a ponekad i mučninu. Postoji određeni stupanj akutne tolerancije pri ponovljenom uzimanju ali se stvarna tolerancija nakon dugotrajne upotrebe ne razvija, a neuropsihološke promene koje kokain izaziva potiču želju za ponovnim uzimanjem uprkos štetnim psihičkim i socijalnim posledicama.
Osnovni načini unošenja kokaina u organizam su: ušmrkavanje, injiciranje (prah kokain hidroklorida) i pušenje (crack). Kod ušmrkavanja potrebno je oko tri minute da sluznica apsorbira kokain koji preko kapilara ulazi u krvotok, pa onda u mozak. Kod pušenja, kokainska para se apsorbira u krvotok u plućima, čime se početak djelovanja ubrzava.
Djelovanje kokaina relativno je kratko, oko 20-40 minuta. Po početku djelovanja, logično razmišljanje postaje lakše i brže, aktivira se govorni centar, oseća se samopouzdanje za vrhunske napore i dostignuća. Za približno 10
minuta hipotalamus reagira na stimulans, osjećaj lakoće polako nestaje, a telesna temperatura se povećava (uz opasnost od toplinskog udara). Podražen je i centar za spolnost ali isto tako može se podražiti i centar za strah koji pretjerano reagira i dolazi do napada panike. U malom mozgu pogođeni su centri za sposobnost kretanja i ravnoteže.
Pušenjem cracka, veoma visoke doze kokaina brzo dopiru do mozga i stvaraju jako i trenutačno uzbuđenje koje traje oko 20 minuta. Pušenje crack kokaina može stvoriti agresivno paranoidno ponašanje kod korisnika.
Zavisnost

Kokain izaziva vrlo snažnu psihičku zavisnost, a crack razvija i elemente fizičke zavisnosti. Spuštanje s kokaina prati depresija i drugi loši osećaji, pa je želja za ponovnim uzimanjem vrlo jaka. Kada uzimanje postane navika, vrlo je teško stati, a simptomi odvikavanja uključuju jaku želju za drogom, apatiju, depresiju, paranoju, misli o samoubojstvu, gubitak seksualne želje, nesanicu. Često se uzima još kokaina da se izbjegnu ovi efekti. Istraživanja su pokazala da će životinje sa dostupnim intravenoznim izvorom heroina same ga uzimati beskonačno, ali ipak će naći vremena za spavanje i hranu. Ako, s druge strane, mogu same uzimati kokain, to će činiti stalno, ne radeći gotovo ništa drugo. Sve dok su fizički to u stanju, konzumirat će nove doze. Za par dana, ili čak dana, izgubit će veliki dio svoje telesne težine, a unutar jednog meseca će uginuti.
Posljedice dužeg uzimanja kokaina

Kokainomani su obično bledi, gube pamćenje i volju kao i telesnu težinu, imaju proširene zenice i kod onih koji ga ušmrkavaju nos je crven. Kada delovanje kokaina prestane, često se javlja depresija, koju neki pokušaju izbeći tako da nastave dalje uzimati kokain. Trajnije ušmrkavanje kokaina može dovesti do čira na sluznici nosa i do oštećenja nosne pregrade u tolikoj meri da može doći do njezina kolapsa. Smrti povezane sa konzumacijom kokaina najčešće su posledica zastoja srca ili napada koje prati prestanak disanja.
Različiti načini uzimanja kokaina mogu izazvati različite nuspojave. Ako se, na primer, kokain ušmrkava može doći do gubitka oseta mirisa, krvarenja iz nosa, otežanog gutanja, promuklosti, nadraženosti nosne pregrade što može dovesti do honične upale. Oralno unošenje kokaina može uzrokovati tešku crevnu gangrenu praćenu smanjenim protokom krvi. Intravenozni korisnici kokaina mogu imati alergijske reakcije, ili na drogu, ili na neke dodatke koji se nalaze u uličnom kokainu, što u težim slučajevima može dovesti do smrti. Kokain smanjuje potrebu za hranom, pa mnogi honični korisnici izgube apetit, što dovodi do velikog gubitka na težini. Jedna od posledica dugotrajnog i redovitog uzimanja većih količina kokaina je i karakteristična paranoidna psihoza kod gotovo svih korisnika. Neobičnost ove psihoze je tzv. formifikacija - halucinacija da mravi ili insekti ili zmije gmižu pod kožom,tzv. "kokainske bube".
Dodatne opasnosti - COCAETHYLENE & SPEEDBALL

Kada ljudi mešaju kokain i alkohol, oni neznajući prave kompleksan kemijski eksperiment unutar svog tela. Ljudska jetra kombinuje alkoholin i stvara treću supstancu, cocaethylene, koja pojačava euforične efekte kokaina, ali je puno toksičnija od samog kokaina i povećava rizik od iznenadne smrti.
Kokain se ponekad injicira pomiješan s heroinom. Ta kombinacija naziva se speedball, a obje droge pogoršavaju svoje efekte. Heroin skriva neprijatan edge kokaina i uljuljkava korisnika u lažan osećaj sigurnosti, posledica kojega može biti uzimanje još heroina ili kokaina ili oboje. To povećava verovtnost smrtonosnog predoziranja.
Jedini savet koji vam mozemo dati za Kokain NEMOJTE GA NI PROBATI !!!
Penetration Testing Srbija
www.penetration-testing.rs

Van mreže Fakin

  • Je.....
  • Pocasni forumas
  • ****
  • Poruke: 538
  • Zahvalnica 1
  • Pol: Muškarac
  • Make Love Not War
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #9 poslato: 22 Februar 2008, 18:21:11 »
Ala brate instruktora :)

Van mreže Danilo Cvjeticanin

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 690
  • Zahvalnica 5
  • Pol: Muškarac
    • Penetration Testing Srbija
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #10 poslato: 22 Februar 2008, 19:20:40 »
P.S
Nisam probao nista od gore navedenog :P :D
Penetration Testing Srbija
www.penetration-testing.rs

Van mreže Fakin

  • Je.....
  • Pocasni forumas
  • ****
  • Poruke: 538
  • Zahvalnica 1
  • Pol: Muškarac
  • Make Love Not War
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #11 poslato: 22 Februar 2008, 21:46:58 »
Pametno ni ne treba! zlo

Van mreže Daniela_88

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 760
  • Zahvalnica -1
  • Pol: Žena
  • Fernando <3
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #12 poslato: 22 Februar 2008, 22:13:04 »
Izvini Fakin, sta to nisi probao? :P

Van mreže _NJOLE_

  • Zaludjenik za forumom
  • ***
  • Poruke: 457
  • Zahvalnica 0
  • Pol: Muškarac
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #13 poslato: 22 Februar 2008, 23:13:41 »
Zato ja jesam.
Can you feel the  MAGIK?????

Van mreže Dorian

  • Zaludjenik za forumom
  • ***
  • Poruke: 393
  • Zahvalnica 0
  • Pol: Muškarac
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #14 poslato: 22 Februar 2008, 23:17:12 »
Neda se meni sve ovo citati.
lol

Van mreže Danilo Cvjeticanin

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 690
  • Zahvalnica 5
  • Pol: Muškarac
    • Penetration Testing Srbija
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #15 poslato: 22 Februar 2008, 23:17:22 »
Ti si mnogo pametan cim si sa 14 godina vec probao :)
Penetration Testing Srbija
www.penetration-testing.rs

Van mreže Spurs

  • Zaludjenik za forumom
  • ***
  • Poruke: 302
  • Zahvalnica 0
  • Pol: Muškarac
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #16 poslato: 23 Februar 2008, 04:42:03 »
Ja sam za legalizovanje droge nek se pusti u slobodnu prodaju pa ko hoce nek se ubija,isto bi bilo kao sa alkoholom i cigarama bilo bi alkoholichara i pusaca, cak sam stekao utisak da ljudi koji to i probaju(kasnije se mozda i navuku)probaju to iz nekog bunta zato sto je to zabranjeno,mozda bi bilo manje narkomana da je to legalizovano tad nebi bilo zanimljivo


Danilo svaka cast za temu
« Poslednja izmena: 23 Februar 2008, 04:44:14 Spurs »

Van mreže SoNyA

  • Forumas u razvoju
  • *
  • Poruke: 61
  • Zahvalnica 0
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #17 poslato: 26 Februar 2008, 13:08:53 »
Ni meni,ali mora da je zanimljivo. LoL

Van mreže Lina

  • Moderator
  • Svedok stvaranja istorije
  • ***
  • Poruke: 2 959
  • Zahvalnica 112
  • Pol: Žena
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #18 poslato: 26 Februar 2008, 15:40:01 »
Nisam nikad probala,a i nemam u nameri,uvek sam za opciju "bolje spreciti nego leciti".
« Poslednja izmena: 05 April 2008, 00:49:54 Lina »
Nemam sve sto volim,ali volim sve sto imam...

Van mreže Amanda

  • Krajnje beznadezan
  • *****
  • Poruke: 1 298
  • Zahvalnica 1
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #19 poslato: 26 Februar 2008, 20:40:52 »
Ukoliko se i marihuana konzumira uz alkohol dolazi do halucinacija (zestokih tripova).

A ne znam da li neko od vas zna razliku izmedju pravod i mesanoj kokaina...?
Obicno se u kokain dodaju razne tablete kako bi se stvorila veca masa, a jednini nacin da se sazna koji je cist a koji je mesan je da se...
Uzme u ruku mesani i cist i sa odredjene visine (nije bitno koliko) "bace" na odredjenu podlogu (papir, sto...). One cestice koje prve dotaknu tlo to je mesani zato sto u sebi sadrzi prah raznih tableta koje su ipak malo teze.

Van mreže _Barca_Girl_

  • Pocasni forumas
  • ****
  • Poruke: 584
  • Zahvalnica 0
  • Pol: Žena
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #20 poslato: 21 April 2008, 00:08:42 »
Nisam nikad probala,a i nemam u nameri,uvek sam za opciju "bolje spreciti nego leciti".
slazem se :D
Ne placi za onim sto nemas, vec ostavi druge da placu sto nemaju tebe!!!

Van mreže Z L A T K O

  • ADMINISTRATOR
  • Jet Set ApaFun-a
  • *****
  • Poruke: 37 126
  • Zahvalnica 706
  • Pol: Muškarac
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #21 poslato: 21 April 2008, 11:22:09 »
Jednom jako davno u jednoj prilici sam bio i probao sam(u pitanju je bio heroin),evo do danas pamtim to vce kada sam prvi i zadnji put nesto tako probao,znacin osecaj je bio bas ono neki cudan i extra,ali nakon tog jednog nisam nesto imao dalje zelju da to opet probam i ako sam imao bezbroj prilika,jednostavno sam bio svestan posledica ako se navucem na to sranje i postoje um bio jaci od volje ili zelje to sam bacio iza sebe i vise nikad ni u zajebanciji nisam hteo probati,isto tako recimo i cigarete,jednom sam probao i nije mi se svidelo i evo do dan-danas nepusim i niti imam nameru,sve je to jedno veliko zlo koje nam nimalo netreba.

Van mreže Fakin

  • Je.....
  • Pocasni forumas
  • ****
  • Poruke: 538
  • Zahvalnica 1
  • Pol: Muškarac
  • Make Love Not War
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #22 poslato: 24 April 2008, 12:37:59 »
Izvini Fakin, sta to nisi probao? :P

Nisam nista. :D

Van mreže Lija

  • Krajnje beznadezan
  • *****
  • Poruke: 1 401
  • Zahvalnica 20
  • Pol: Žena
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #23 poslato: 24 April 2008, 20:50:00 »
Zlatko,u pravu si.Cak i alkohol i cigare nam ne trebaju,a kamoli neki jaki narkotici.Svi poroci su losi.Nisam nikad probala,niti to zelim,tako da sam bas bas protiv toga.
Lily

Van mreže Fakin

  • Je.....
  • Pocasni forumas
  • ****
  • Poruke: 538
  • Zahvalnica 1
  • Pol: Muškarac
  • Make Love Not War
Odg: Narkomanija!!!!!!!
« Odgovor #24 poslato: 03 Maj 2008, 19:23:09 »
Izvini Fakin, sta to nisi probao? :P

Nista ja sam trosim alkohol :D