Koji tipovi narkomana postoje?
Doc. dr Goran Z. Golubović


Postoje tzv. jatrogeni narkomani, kod kojih je zavisnost uslovljena uzimanjem leka propisanog od strane lekara. U ovu grupu najčešće spadaju bolesnici sa malignim bolestima /rak/ koji su prinudjeni da uzimaju narkotična sredstva u cilju ublažavanja jakih bolova /npr. – morfijum, valoron, trodon i sl./. Medjutim, u poslednje vreme ovoj grupi mogli bismo priključiti neurotične pacijente koji neopravdano dugo uzimaju anksiolitike /lekove koji ublažavaju napetost/ sa adekvatnim potencijalom /mogu da stvore zavisnost/, poput: Bensedina, Ksalola, Lorazepama i još nekih drugih. Pored navedenih, mnogo su češći neterapijski narkomani, tj. oni uživaoci koji su pribegli samoinicijativnom uzimanju droge. Sa ovakvom praksom se u većini slučajeva počinje u vreme adolescencije, pa je zbog toga ovaj tip narkomanije poznat i kao – adolescentna narkomanija. Mada su jatrogeni narkomani nekada bili u većini, danas je neterapijska narkomanija kudikamo češća.

Koji su simptomi i znaci zajednički za većinu narkomana?

- Psihički: gubitak interesovanja /apatija/, otudjenje od realnosti, psihopatsko ponašanje, depresivnost, sklonost ka suicidu.
- Telesni: neuhranjenost, oštećenje jetre uslovljena hepatitisom B i C, sklonost ka infekcijama uz opšti pad imuniteta, visok rizik od HIV-infekcije, polineuropatije /upale živaca praćene trnjenjem i slabošću – do paraliza/ i konvulzije /epileptička ispoljavanja/.
- Socijalni: konflikti i svadje u porodici, društvena neadaptivnost, loša postignuća u školi ili na radnom mestu, osiromašenje uslovljeno rasprodajom imovine kako bi se došlo do droge, razne forme socijalno devijantnog ponašanja, kao što su: prostituisanje, prevare, a kasnije i – vršenje krivičnih dela u nameri da se obezbedi droga i spreči pojava apstinencijalnog sindroma /sitne kradje, provale, dilerisanje droge i dr./.

U odnosu na koja sredstva je moguća zloupotreba i zavisnost?

MKB-X klasifikacija, koja se koristi i kod nas, duševne poremećaje i poremećaje ponašanja zbog upotrebe psihoaktivnih supstancija deli u sl. kategorije:
- F10 duševni poremećaji i poremećaji ponašanja usled upotrebe alkohola
- F11 duševni poremećaji i poremećaji ponašanja usled upotrebe opijata
- F12 duševni poremećaji i poremećaji ponašanja usled upotrebe kanabinoida
- F13 duševni poremećaji i poremećaji ponašanja usled upotrebe hipnotika ili sedativa
- F14 duševni poremećaji i poremećaji ponašanja usled upotrebe kokaina
- F15 duševni poremećaji i poremećaji ponašanja usled upotrebe drugih stimulansa, uključujući kofein
- F16 duševni poremećaji i poremećaji ponašanja usled upotrebe halucinogena
- F17 duševni poremećaji i poremećaji ponašanja usled upotrebe duvana
- F18 duševni poremećaji i poremećaji ponašanja usled upotrebe isparljivih rastvarača
- F19 duševni poremećaji i poremećaji ponašanja usled upotrebe više supstancija i drugih droga

Šta treba znati o opijatima?

Radi se o prirodnim, polusintetičkim ili sintetičkim sredstvima koja su po svom delovanju slična morfijumu, a spadaju u grupu depresora centralnog nervnog sistema. Sve ove supstancije u stanju su da suzbiju bol, smire i dovedu do euforičnog raspoloženja, pri kome svest relativno dugo ostaje očuvana. Pored navedenog, ova sredstva izazivaju miozu /sužavanje zenice/ i smanjuju peristaltiku /pokretljivost/ creva. Najčešće se zloupotrebljavaju morfijum, heroin, metadon, valoron, trodon i dr. Nije retko ni konzumiranje čaja od maka. Opijati relativno brzo uslovljavaju i fizičku i psihičku zavisnost, dovode do tolerancije /da bi se postigao odgovarajući efekat potrebne su sve veće i veće doze/, a apstinencijalni sindrom može biti izuzetno težak, pa i fatalan. Način unošenja u organizam može biti oralni /preko usta/, ušmrkavanjem, putem injekcija /fiksanje/ i dr. Kod akcidentalnog /zadesnog/ predoziranja nisu retki ni smrtni slučajevi, kada se radi o zloupotrebi opijata.

Šta su i kako deluju kanabinoidi?

To je grupa psihoaktivnih supstancija koja se dobija iz indijske konoplje. Aktivni princip, koji je odgovoran za dejstvo droge, jeste 9-delta-tetrahidrokanabinol. Najčešće se koriste hašiš i marihuana, pri čemu je važno napomenuti da je hašiš sa višestruko većom koncentracijom kanabinoida u odnosu na marihuanu. Ove supstancije izazivaju euforiju, perceptivne obmane i doživljaj izmene vremenskog toka. Dovode do razvoja psihičke zavisnosti i tolerancije, ali ne uzrokuju fizičku zavisnost i apstinencijalni sindrom. Radi se, inače, o najrasprostranjenijim drogama medju omladinom. U nekim zemljama, poput Holandije, uživanje ovih supstancija je legalizovano, kao i prodaja na za to odredjenim mestima. Kod nas proizvodnja, stavljanje u promet i prodaja ovih droga je kažnjiva po zakonu.

Kako deluju sedativni i hipnotički lekovi?

Ranije su se u svrhu sedacije i izazivanja hipnotičkog efekta /san/ koristili lekovi iz grupe barbiturata. Njihova terapijska širina bila je veoma mala, tako da su često nastupala trovanja koja su, ponekad, dovodila čak i do smrti pacijenta usled depresije centra za disanje u moždanom stablu. U savremenoj medicini ovi lekovi, koji su, uzgled budi rečeno- stvarali i fizičku i psihičku zavisnost, sve više ustupaju mesta medikamentima iz grupe benzodiazepina. Medjutim, iako manje opasni, i benzodiazepini /Bensedin, Ksalol, Tranex, Demetrin, Lorazepam/ pre ili kasnije uslovljavaju adikciju, dovode do tolerancije i, u slučaju obustave – daju apstinencijalni sindrom. Iz svih navedenih razloga, nikako nije preporučljivo da se pacijenti sami leče ovim lekovima bez saveta i recepata lekara. S druge strane, lekari bi morali da vode računa da pacijentima propisuju ove lekove samo kada je to neophodno, tačno odredjeni vremenski period i da ih, s vremena na vreme, menjaju drugim sličnim preparatima. Prirodni sedativi na bazi lekovitih biljaka /valerijana, hmelj, matičnjak, menta i dr. / imaju prednost kod svakodnevne napetosti i blažih neurotskih tegoba. I kod nas je moguće naći u apotekama ove preparate: tablete Persen /pored ostalih sastojaka sadrže 50 mg valerijane/, kapsule Persen forte /125 mg valerijane/, tablete /dražeje/ Valerijana-Hmelj "Medizina Natura" sa 100 mg ekstrakta korena valerijane i 10 mg ekstrakta šišarke hmelja, tinkture valerijane itd. Pomenute lekove moguće je uzimati, za razliku od benzodiazepina, dugo vremena, bez pojave neželjenih efekata i bez razvoja apstinencijalnog sindroma. Takodje, uz pomoć ovih medikamenata moguće je pomoći zavisnicima od benzodiazepinskih lekova da, u slučaju njihovog obustavljanja, lakše prebrode apstinencijalne smetnje.

U čemu se sastoji lečenje narkomanije?

U multimodalnom pristupu. Prvi korak je svakako detoksikacija i tretman apstinencijalnog sindroma. Da bi se organizam oslobodio droge često je neophodno davati pacijentu infuzije sa visokim dozama vitamina. Po potrebi, koriguju se stanja izazvana unošenjem psihoaktivnih supstancija davanjem lekova koji protektivno deluju na jetru i druge vitalne organe. Lečenje apstinencijalnih smetnji je naročito teška. U nekim slučajevima davanje neuroleptika poput haloperiodola može da ublaži psihomotornu uzbudjenost narkomana u sklopu apstinencijalne krize. Iako su mišljenja u pogledu supstitucijalne terapije podeljena, kolikogod je to moguće treba izbegavati davanje lekova kao što su trodon i heptanon /metadon/. U poslednje vreme daju se i antagonisti opijatskih receptora. Medjutim, lečenje nije potpuno ukoliko nakon detoksikacije i medikamentozne terapije ne usledi psihoterapija i socijalna rehabilitacija. Psihoterapijski pirstup uživaoca droge može da bude individualni, grupni ili porodični. Koriste se različiti terapijski modeli: kognitivni, bihejvioralni, dinamski, humanistički, a naročito – sistemski porodični. Socioterapija se obavlja u okviru terapijske zajednice, klubova lečenih narkomana i posebnih savetovališta. Uprkos dometima savremene terapije bolesti zavisnosti, recidivi su i dalje česti, a prognoza u smislu definitivnog izlečenja krajnje neizvesna.

Da li je svaki psihijatar kompetentan da leči narkomaniju?

Ne. Svaki psihijatar mora da bude u stanju da hitno zbrine narkomana u stanju apstinencijalne krize, koje može biti potencijalno opasno po život. Takodje, detoksikacija ne bi trebala da predstavlja veći problem za svakog psihijatra "opšteg profila". Medjutim, neki modaliteti lečenja zahtevaju posebnu edukaciju, te ih obavljaju kvalifikovani psihoterapeuti i subspecialisti za bolesti zavisnosti. Na posletku, ne treba zaboraviti da je lečenje narkomana multidisciplinarno, zbog čega u njemu pored psihijatara učestvuju i lekari drugih profila /interniste, toksikolozi, neurolozi, infektolozi i dr./, psiholozi, socijalni radnici i ostali. Ovo područje ne treba zatvoriti ni za volontere, naravno – adekvatno edukovane, kao i prosvetne radnike. U izvesnim, modernijim metodama, lečenja narkomanije, svaki toksikoman u akutnoj fazi i fazi rehabilitacije dobija "mentora" – izlečenog narkomana koji mu pruža jaku suportaciju da odoli izazivu recidiva. Radna terapija po naročitim kampovima je još jedan od modernijih vidova lečenja.

Šta treba činiti da bi se narkomanija sprečila?

Mnogo toga: poboljšati opšti standard društva i socijalnu sigurnost, eliminisati osećaj beznadja i rezignacije kod mladih stvaranjem realnih društvenih perspektiva /posao, rešavanje stambenog problema i dr./, uočiti predisponirane, psihički labilne adolescente i brinuti posebno o njima, učiniti dostupnim različite vidove formalne i neformalne pomoći /savetovališta, tele apel službe, psihijatrijsko-psihološke institucije koje se posebno bave ovim problemom/, pomoći svim porodicama u kojima je nivo disfunkcionalnosti zabrinjavajuće visok, obezbediti alternativne vidove angažovanja mladih /sport,konstruktivno korišćenje slobodnog vremena – sekcije u školi, klubovi, pokret izvidjača itd./, promovisati zdrave vidove života /ekološki pristup/ i više od svega – pružiti informaciju svim zainteresovanim društvenim strukturama bez ikakve mistifikacije. Problem narkomanije nije problem samo profesionalaca i institucija /zdravstvo, soc.rad, policija, sudovi,škole…/, već i svake porodice i svakog pojedinca. Ne zaboravimo: narkomanija je jedno od najvećih svetskih zala našeg vremena, koje sigurno neće poštedeti ni našu sredinu,što joj se odlučnije suprostavimo, to ćemo imati više izgleda da je stavimo pod kontrolom, ali je nikada nećemo potpuno iskoreniti.

tekst preuzet u celini.
autor teksta: Doc. dr Goran Z. Golubović

Heroin

Istorija opijata ne počinje s heroinom krajem 19. veka, već hiljadama godina pre Hrista, kada se u Mezopotamiji, Egiptu, a kasnije i u staroj Grčkoj uzgaja opijumski mak, iz kojeg se zarezivanjem nezrelih čaški skuplja belkasta tečnost - opijum. Trgovina opijumom bila je vrlo razvijena, a "opijumska zavisnost" socijalno prihvaćena. Opijum se konzumirao uglavnom pušenjem, a koristio se i za medicinske svrhe: "otac medicine", Hipokrat, ga priznaje kao narkotik i lek za razne bolesti. Nakon osude, Sokrat je za pogubljenje dobio otopinu koja je sadržavala mešavinu kukute i opijuma (simbola vječnog sna), koja se tada koristila u svrhu eutanazije i samoubistva.
U Europi opijum nestaje sve do 16. veka, kada se kroz trgovinu sa dalekoistočnim zemljama dolazi u kontakt s njim i otkriva njegovo delovanje, i potencijalne koristi kao leka. Opijum u narednim vekovima pokreće veliki deo svetskih ekonomskih i političkih događaja, a polovinom 19. veka počinje i prvi od dva 'opijumska rata', u kojima Engleska, a kasnije i Francuska, napadaju Kinu koja zabranjuje uvoz opijuma. Posledica poraza Kine je, osim ogromnih ratnih odšteta, i predaja teritorija Hong Konga Velikoj Britaniji.
1803. otkriva se aktivni sastojak opijuma: morfin (poznat još i pod nazivom morfij), za koji se veruje da predstavlja usavršeni opijum sa svim njegovim efektima, a bez stvaranja zavisnosti, pa se smatra da je pouzdan, dugotrajan i siguran lek. U istoj će se zabludi biti i uskoro, nakon otkrivanja heroina.
Diacetilmorfin prvi je sintetizirao engleski hemičar C. R. Wright 1874, a 1895. taj novi spoj u prostorijama Bayera dobiva više pažnje kao koristan spoj bez negativnih učinaka morfina. Tada se Heinrich Dresser, kemičar zadužen za testiranje efikasnosti i sigurnosti novih lekova, odlučio dati prednost istraživanju diacetilmorfina, a ne acetilsalicilnoj kiselini, danas poznatijoj kao aspirin. Smatrao ga je dobrom alternativom za morfin - sigurnim lekom protiv bolova i za liječenje raznih respiratornih bolesti, a bez problema zavisnostii. Osim testiranja na životinjama, navodno ga je testirao i na sebi i svojim kolegama u Bayeru, koji su tom novom spoju dali ime heroin, po nemačkom terminu 'heroisch', farmaceutskim izrazom za vrlo jake droge.
Heroin svoj uspeh duguje tadašnjoj velikoj potrebi, ne toliko za lekom protiv bolova, nego za lekom protiv kašlja (tuberkuloza i upala pluća bile su tada smrtonosne bolesti, a i obične prehlade smatrale su se opasnima), a pogotovo su ga sretno dočekali tadašnji zavisnici o morfinu. Ali uskoro je istina počela izlaziti na videlo: prvo je primećeno brzo razvijanje tolerancije, a onda i brojni slučajevi zavisnosti. Bayer je počeo gubiti zaradu od heroina, pa je počeo razvijati lek, pod komercijalnim imenom Aspirin, koji će mu vratiti vodeću poziciju na tržištu lekovima.1913. Bayer potpuno prestaje sa proizvodnjom heroina, a istovremeno se počinje zabranjivati njegovo nemedicinsko korištenje. U SAD-u se 1924. potpuno zabranjuje korištenje i proizvodnja heroina, a ne dopušta se ni korišćenje u medicinske svrhe, koje je još i danas dopušteno npr. u Velikoj Britaniji.
Posljedica otkrića heroina bila je da su ga hiljade zavisnika o morfinu prihvatile kao 3-4 puta jaču zamenu. Heroin je bio i jeftiniji, brži i lakši za upotrebu, a nakon njegovog zabranjivanja razvilo se ogromno ilegalno tržište koje je povezalo njegove korisnike sa kriminalom.
Upotreba heroina raste u svetu svake godine, skupa sa brojem smrti od predoziranja ili na drugi načih povezanih sa heroinskom zavisnošću. U Hrvatskoj ima oko 12 000 registriranih ovisnika, a svake godine od predoziranja umire 40-60 ljudi.Situacija u okolnim drzavama bivse SFRJ je slicna kao i u Hrvatskoj.
Hemija
Opijum je sasušeni sok dobiven iz posebne vrste vrtnog maka, a između ostalog sadrži opijate: morfin i kodein.
Morfin deluje tako da se veže na opijatne receptore, na koje se inače vežu endogeni opioidi koje organizam sam proizvodi. Jedan od njih je endorfin, odgovoran za regulaciju boli, mučnine, disanja, hormonalne aktivnosti, a aktivira i osećaje raspoloženosti, sreće i opuštenosti. Istraživanjima je pokazano da postoji čak i endogena varijanta morfina, što potvrđuje važnost uloge opijata u organizmu.
Heroin (diacetilmorfin) je sintetički derivat morfina, a brzina i jačina njegovog delovanja posledica su njegove dobre topljivosti u masti koja mu omogućuje brži prolaz krvno-mozgovne barijere. U mozgu se prije vezivanja na opijatne receptore metabolira natrag u morfin.
Metadon (kod nas poznat pod Plivinim komercijalnim nazivom Heptanon) je sintetički opioid, često se koristi za lečenje heroinskih zavisnika, ali i sam izaziva jaku ovisnost. Za razliku od heroina uzima se oralno, a djelovanje mu je nešto slabije ali dugotrajnije.
Potpuno čisti heroin bele je boje i gorkog okusa, i topljiv je u vodi. Međutim, ulični "heroin" (hors, žuto) najčešće je smeđkaste boje, a sadrži samo oko 7-10% diacetilmorfina, dok su ostatak druge tvari: šećer, škrob, kakao, brašno, zemlja, mleko u prahu, dječji puder, ponekad i vapno ili otrovi poput strihnina i kinina. Ovakav heroin nije topljiv u vodi, pa se zato za otapanje koristi kiselina - obično limunska. Čistoća heroina jako varira, što je često uzrok mnogih smrti od predoziranja.
Delovanje
Heroin se konzumira ušmrkavanjem (brzo se apsorbira preko sluznice nosa), pušenjem (zagrijavanje heroina na staniolu i udisanje njegovih para) ili inekcijom (intravenozno ili potkožno). Pušenjem heroin stiže do mozga za svega 7 sekundi, a najjači, euforični efekt osjeća se nakon 10-tak minuta, dok se kod intravenoznog uzimanja to dešava za 10-20 sekundi. Doza zavisi o načinu uzimanja i toleranciji (intravenozno bez tolerancije 5-10 mg, pušenje 15-25 mg), a isto tako i jačina djelovanja i trajanje (obično 3-5 sati).
Inicijalni efekt odmah nakon uzimanja je ogroman, euforičan talas kojeg prate osećaji opuštenosti i topline, sigurnosti, nestajanja boli, teskobe i napetosti. Ljutnja, frustracije i agresivnost nestaju, a javljaju se sigurnost i ljubav prema sebi. Nakon prolaska početne euforije javlja se ugodan, opušten osjećaj zadovoljstva i smirenosti. Ponekad, posebno kod prvih uzimanja, moguća je mučnina i povraćanje.
Heroin je depresant centralnog živčanog sastava: usporava srce, disanje, smanjuje krvni pritisak, uzrokuje širenje krvnih sudova i smanjenu aktivnost creva, što uzrokuje zatvor. Osim prevelike doze, velik je rizik kod istovremenog uzimanja heroina nakon alkohola ili tableta za smirenje, ili prilikom velikog umora, takva kombinacija višestruko usporava disanje i otkucaje srca, i uslijed nedostatka kisika dovodi do nesvestice i smrti.
Djelovanje nakon dugoročnog uzimanja: tolerancija i ovisnosti

Heroin izaziva vrlo jaku fizičku i psihičku zavisnost!
Fizička zavisnost je stanje poremećenog funkcioniranja organizma nakon prestanka unošenja droge. Karakteriše je pojava apstinencijske krize 24-48 sati nakon zadnjeg uzimanja heroina. Simptomi uključuju nemir, bol u mišićima i kostima, nesanicu, proliv, znojenje, groznicu i povraćanje. Traju obično 7-10 dana, ali ponekad i duže.
Psihičku zavisnost teže je nadvladati, a karakteristična je izrazitom željom za svakodnevnim uzimanjem droge koju je potpuno nemoguće kontrolisati, negiranjem problema i promijenjenim shvaćanjem stvarnosti. Ne razmišljajući racionalno, osoba je pod uticajem ogromne želje za drogom nesvesna bilo kakvih rizika i posledica njenog uzimanja, heroin postaje jedina svrha koja dovodi do prekida skoro svih ostalih aktivnosti, a ukoliko ga ne uzme, oseća se nervozno, razdražljivo i napeto.
Dugoročna upotreba stvara toleranciju: potrebne su sve veće količine za postizanje euforičnog efekta, koji nakon nekog vremena potpuno nestaje pa se heroin uzima samo radi olakšanja i da se izbegnu neugodni fizički i psihički simptomi. Apstinencija smanjuje razinu tolerancije, pa je česti uzrok smrti uzimanje smrtonosne količine na koju je telo pre bilo naviknuto.
Jedini koristan savet koji Vam mozemo dati u vezi sa heroinom - NEMOJTE GA NI PROBATI !!!
spica-info- Vutra Organizacija

Kokain


Istorja

Kokain se dobiva iz žbunaste zimzelene biljke koke (erythroxylon coca) koja uspeva u Južnoj Americi, nekim delovima Afrike, Indoneziji i Havajima, a prvi je njegove kristale iz biljke 1860. izolirao nemački hemičar Albert Niemann.
Nisu poznati točni podaci o tome kada je čovek počeo koristiti lišće koke, ali na osnovi figura nađenih u arheološkim iskopinama, može se zaključiti da je koka ljudima poznata od 3. st.pr n.e. Istraživanjima je utvrđeno da je izuzetno mnogo upotrebljavana u doba civilizacije Inka u vremenu od 11. do 16. stoljeća. Koristili su je najpre svećenici i predstavnici aristokracije pri religioznim obredima (bila im je sveto drvo), a čak je i danas među južnoameričkim Indijancima upotreba lišća koke društveno prihvatljiva i svrstava se u istu kategoriju sa duhanom. Smatra se da se umerenim korištenjem koke lako održava normalan život, ali bez velike potrebe za spavanjem ili hranom, iako pri pretjeranoj upotrebi koka ima jako iscrpljujuće delovanje, kako za telo tako i za um.
U Europi biljka koke nije pobudila veće zanimanje, a dugo vremena niti kokain se uopšte ne koristi. Iako je rano otkriven njegov potencijal kao lokalnog anestetika, još dvadesetak godina ne koristi se u tu svrhu (tadašnje 'metode' bile su hlađenje operiranog dijela tijela). Tek 1883, kad Nemci daju čisti kokain svojim vojnicima i otkrivaju da ima blagotvorne efekte na njihovu izdržljivost, kokain se počinje koristiti u različitim medicinskim i prehrambenim proizvodima.
Jedan od najpoznatijih zagovornika ove droge bio je Sigmund Freud. 1884. Freud je tražio lek za psihičku iscrpljenost i depresiju. Shvatio je da kokain djeluje kao anestetik, te da pomaže pri uklanjaju depresije, te ga nazvao "magičnim lijekom", koji između ostalog pomaže i kod lečenja zavisnosti o morfiju. No 1887. Freud uočava stvaranje ovisnosti i kokainske psihoze dok se droga uzima, i prestaje ju koristiti osobno, a i profesionalno.
Upotreba kokaina imala je uicaja i na literaturu - tamna strana legendarnog detektiva Sherlocka Holmesa upravo je ubrizgavanje kokaina, njegovom tvorcu sir Arthuru Conanu Doyleu također nije stran, a Robert Louis Stevenson je najverojatnije pisao Dr. Jekyll and Mr. Hyde pod uticajem kokaina. I drugi literarni velikani ga slobodno koriste: Anatole France, Henrik Ibsen, Jules Verne, Alexander Dumas, a neki predsjednici (Winston Churchill), kraljevi (kraljica Victoria, perzijski šah i drugi), čak i tadašnji papa slave Vin Mariani, francusko vino sa kokainom kao jednim od sastojaka.
Masovna upotreba kokaina na zapadu počinje organiziranjem tržišta u SAD-u kasnih šezdesetih godina 20. stoljeća. Američka mafija putem kolumbijskih kartela počinje s masovnom distribucijom kokaina, većinom bolje stojećim slojevima. Velik broj "uspešnih i bogatih" Amerikanaca povremeno ili češće uzima kokain usprkos deset godina "rata protiv droga" koji vodi vlada SAD-a. Posledice su najčešće javnosti nevidljive zahvaljujući dovoljnoj količini novca za održavanje i/ili lečenja navike (za razliku od zavisnika mahom siromašnih i obolenih). U Europi, tek kasnih osamdesetih dolazi do velikog proboja kokaina, usred globalizacije kriminalnih mreža i organizacije područja prodaje, koje se i u Hrvatskoj uspostavlja ranih devedesetih. To je bilo i doba procvata rave kulture, koja iz prva nije bila vezana uz kokain, ali kako su godine prolazile, "generation ecstasy" postajao je sve više "generation everything". Danas u većini europskih zemalja kokain zauzima poziciju četvrte najčešće upotrebljavane ilegalne droge nakon cannabisa, ecstasya i amfetamina. Ne postoje pravila, ali npr. u Engleskoj, uzimanje kokaina najčešće se vezalo uz house, drum'n'bass i 2step scenu.
Hemija

Kemijsko ime: benzoylmethyl ecognine (C17H21NO4)
Kokain se dobiva ekstrakcijom iz lišća biljke, a od jednog kilograma koke dobije se otprilike 125 grama kokaina. Ulični kokain dolazi u obliku kokain hidroklorida, koji je beli kristal gorkog okusa sa anestetičnim djelovanjem. U paketićima se najčešće nalazi 1g praha, a nemoguće je znati koliko je od toga stvarno kokain (najčešće između 30-60%) - dileri u njega još dodaju škrob, puder, šećer, ili droge kao što je prokain (lokalni anestetik) ili stimulanse kao što su amfetamini.
Čista slobodna baza kokaina - crack dobiva se iz kokain hidroklorida pomoću etera, ali kako je postupak vrlo opasan (eter lako može eksplodirati tijekom postupka), za dobivanje slobodne baze koristi se soda bikarbona. Rezultat su kristalići slobodne baze onečišćene sa sodom biakrbonom koji se na ulici prodaju pod imenom crack, a uglavnom se konzumiraju pušenjem.
Kokain se testovima može otkriti u urinu 48-72 sata nakon uzimanja, a kod redovitijih konzumenata je potrebno oko 3 dana da bi rezultati testa bili negativni.

Ala brate instruktora

Pametno ni ne treba! zlo

Zato ja jesam.

Ti si mnogo pametan cim si sa 14 godina vec probao

Ni meni,ali mora da je zanimljivo. LoL

Ukoliko se i marihuana konzumira uz alkohol dolazi do halucinacija (zestokih tripova).

A ne znam da li neko od vas zna razliku izmedju pravod i mesanoj kokaina...?
Obicno se u kokain dodaju razne tablete kako bi se stvorila veca masa, a jednini nacin da se sazna koji je cist a koji je mesan je da se...
Uzme u ruku mesani i cist i sa odredjene visine (nije bitno koliko) "bace" na odredjenu podlogu (papir, sto...). One cestice koje prve dotaknu tlo to je mesani zato sto u sebi sadrzi prah raznih tableta koje su ipak malo teze.

Jednom jako davno u jednoj prilici sam bio i probao sam(u pitanju je bio heroin),evo do danas pamtim to vce kada sam prvi i zadnji put nesto tako probao,znacin osecaj je bio bas ono neki cudan i extra,ali nakon tog jednog nisam nesto imao dalje zelju da to opet probam i ako sam imao bezbroj prilika,jednostavno sam bio svestan posledica ako se navucem na to sranje i postoje um bio jaci od volje ili zelje to sam bacio iza sebe i vise nikad ni u zajebanciji nisam hteo probati,isto tako recimo i cigarete,jednom sam probao i nije mi se svidelo i evo do dan-danas nepusim i niti imam nameru,sve je to jedno veliko zlo koje nam nimalo netreba.

Zlatko,u pravu si.Cak i alkohol i cigare nam ne trebaju,a kamoli neki jaki narkotici.Svi poroci su losi.Nisam nikad probala,niti to zelim,tako da sam bas bas protiv toga.