Autor Tema: SPANIJA  (Pročitano 3511 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Daniela_88

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 760
  • Zahvalnica -1
  • Pol: Žena
  • Fernando <3
SPANIJA
« poslato: 18 April 2008, 17:37:24 »
SPANIJA.....sta reci, obozavam je, san mi je da je posetim, i mislim da je ona jedina drzava u kojoj bih mogla da zivim, pored Argentine. Ovde cete naci ponesto o nekim mestima i zanimljivostima iz te lepe zemlje.

Barselona

Barselona je dozivela procvat od ranih 90.-ih, kada su je pripreme za Olimpijske Igre gurnule u savremenost, a danas se dobro drzi u avangardi drugih spanskih gradova (sa mogucim izuzetkom Madrida), sto se tice uspesnosti, stabilnosti i kulturne aktivnosti. To je pouzdan, napredan grad, koji je okrenut ostatku Evrope zbog inspiracije i inovacije - klasicne turisticke slike Spanije cine se kao da ne pripadaju pretrpanim centralnim bulevarima i stilskim modernim ulicama Barselone.A stil je upravo ono, sto ovamo dovodi mnoge posetioce, privucene novinskim clancima punim entuzijazma, koje cine izvanredna arhitektura, prijateljski izgled grada, povoljna klima i frenetican nocni zivot. Cak i srednjevekovna Gotska cetvrt i njena, nekad ozloglasena oblast "crvenih fenjera" obrisane su gradskim programom renoviranja, koji jos radi punom snagom. Na pocetku novog milenijuma, Barselona je nastavila da cveta iz provincijskog do pravog evropskog grada.
Nije slucajno to sto trenutni razvoj grada nadmasuje veci deo ostatka Spanije. Posle povratka demokratiji, nakon Frankove smrti, raznim spanskim regionima bilo je dozvoljeno da konsoliduju svoj kulturni identitet kroz razlicite stepene politicke kontrole nad njihovim sopstvenim poslovima. Katalunja ili Katalonija na engleskom, cija je prestonica Barselona, ima istorijski identitet, koji ide unazad sve do 9. veka, kada je ustanovljen prvi Nezavisni Okrug Barselona, i tokom dugog perioda dominacije Kastilje, cak i tokom Frankove diktature, gusenje katalonskog etnicizma pokazalo se nemogucim. U samoj Barseloni ovaj regionalizam upotpunjen je snaznom socijalistickom tradicijom - grad je bio bastion republikanaca tokom Gradjanskog rata, pruzajuci otpor Franku do januara 1939. i ostao je centar protesta i demonstracija kroz celu njegovu diktaturu.
Kao rezultat potrebe da odrzi sopstveni identitet, Barselona je dugo imala reputaciju istaknutog dela spanskog politickog aktivizma, radikalnog izgleda i arhitekture, ali ove kulturne karakteristike ubrzo postaju sekundarne u odnosu na poziciju Barselone kao grada sa najdinamicnijim i najperspektivnijim komercijalnim centrima u zemlji. Kako je novac (dobrim delom iz EU) nastavio da pristize, ekonomska transformacija grada, potisnuta pod Frankom, nastavlja neverovatnim koracima: cele oblasti, od luka do predgradja, obnovljene su; putevi i komunikacije poboljsani su; istorijske zgrade i muzeji restaurirani su. Delimicno je za ovaj napredak odgovorna i Olimpijada 1992. godine. Kada su se Igre zavrsile, grad je ostao sa potpuno novim pristanistem, futuristickim Olimpijskim Selom. Tu je bilo i saznanje da su ovde bile odrzane Olimpijske igre Barselone, a ne ostatka Spanije - vazna razlika za zitelje Katalonije. Komercijalnim pristanistem dominira Svetski Trgovacki Centar u centralnoj luci, aerodrom je dobio novu pistu, a grad je zeljno iscekivao dolazak brzog voza (AVE linije).
Medjutim, i pored napretka, Barselona ima probleme. Tradicionalno homogeno drustvo, naviknuto na spanske emigracije, vecno se menjalo dolaskom velikog broja imigranata iz Azije, Afrike i Juzne Amerike. Mnogi od njih dosli su ilegalno, trazeci svoj deo gradskog ekonomskog uspeha. Delimicno kao posledica ovoga, porasla je stopa zlocina i turisti moraju biti oprezni prilikom posete gradu, a, uprkos poslovima koji se obavljaju na infrastrukturi, jos uvek ima puno da se uradi. Takodje postoji i veliki jaz izmedju bogatstva i siromastva.
Postoji i problem u odnosima izmedju Barselone i ostatka Katalonije. Vise od pola stanovnika regije zivi u gradu i njegovoj okolini, stvarajuci neravnotezu, koja je sve ociglednija, sto dublje zalazite u manje naseljene oblasti kopna, a sto je jos izrazenije u politickoj sferi - Katalonija je konzervativna i regionalisticka, Barselona je socijalisticka i nacionalisticka. Jos od vremena kada je grad poceo da se razvija na racun ostatka Katalonije, postoji osecanje da je Barselona glavni dogadjaj, Cinjenica je da je Barselona, hvaleci se svojim evropskim karakterom i gradskim stilom, u opasnosti da zaboravi svoje sire korene.

Sta ne treba propustiti


Stari grad

Prostire se severo-zapadno od pristanista, pa oko 1.5km prema severnim granicama grada. Njegov centar je Barrio Gotico, srednjevekovno jezgro grada - oko 500m2 krivudavih ulica i istorijskih zgrada, ukljucujuci i katedralu i muzeje oko Placa del Rei. Tu je Ramblas, spoj pet kratkih zivahnih ulica, koje se kombinuju u formu konstantne siroke avenije. U juznom delu Ramblas-a nalazi se pristaniste Port Vell (stara luka), gde pasazi i most prelaze od pristanista do popularnog soping, restoranskog i bioskopskog kompleksa. Zapadno od Ramblas-a, izmedju luke i bolnice, nalazi se lokalno zvana Barrio Chino (kineska cetvrt), a zvanicno El Raval de Sant Pau ili jednostavno El Raval. Na severnoj granici starog grada nalazi se La Ribera, u cijem se istocnom delu, zvanom El Born nalazi proslavljen muzej Pikasa.
U starom gradu je i Montjuic, gde su najbolji gradski muzeji i glavni Olimpijski stadion. Zicara ovaj deo povezuje sa Barselonetom, morskom granicnom oblascu istocno od pristanista. Ovo, nekada ribarsko predgradje, jos uvek je poznato po svojim odlicnim restoranima morske hrane.
Staro industrijsko predgradje Poble Nou (ka severo-istoku) temeljno je transformisano poslednjih godina u Parc de Mar - novu marinu, Olimpijsko selo, stambene blokove i plazu.

Novi grad

Poznat kao Eixample, bio je simbol ekspanzije Barselone u ranom industrijskom dobu. Podeljen je na dve ogromne avenije, koje vode van grada: Grand Via de les Corts Catalanes i Avinguda Diagonal. Izmedju njih se nalazi glavna zeleznicka stanica, Sants Estacio, sa stilskim urbanim parkovima. Poseta Barseloni nije kompletna bez bar jednog dana provedenog u Eixample-u, jer se u njemu nalazi deo izvanredne evropske arhitekture, ukljucujuci crkvu Sagrada Familia, Antonija Gaudija. Svaki blok ovog dela poznat je kao mansana, a svaka je po planu trebalo u sredistu da sadrzi bastu.
Iza Eixample-a nalaze se predgradja, koja su do relativno nedavno bila odvojena naselja. Najblize je pomodna Gracia, sa svojim malim skverovima i zivahnim barovima. A tu su i parkovi obliznje Horte, kao i bogate Sarria i Pedralbes. Gaudi je i u ovim oblastima ostavio svoj trag, narocito u divnom parku Guell.

Javni prevoz je dobar i omogucava jednostavan odlazak van grada. Manastir Montserrat na vrhu planine je najocigledniji potencijalni dnevni izlet, mada su plaze sa svih strana grada vrlo posecene leti. Ako imate vise vremena, mozete ici za razlicitim tragovima lokalne vinske kulture, uputiti se juzno prema rimskom gradu Tarragona, ili severno ka srednjevekovnoj Girona-i i Dalijevom muzeju u Figueres-u.

Najbolje vreme da posetite Barselonu je u kasno prolece i ranu jesen, kada je vreme prijatno toplo, oko 21-25 stepeni i setnja ulicama nije naporna. Leti grad moze biti nepodnosljivo vreo i vlazan, sa temperaturom preko 28 stepeni. Narocito treba izbegavati avgust, jer je klima tada najnepovoljnija, a mnoge prodavnice, barovi i restorani su zatvoreni na mesec dana, posto lokalni stanovnici masovno odlaze iz grada.

Izvan grada vreme moze neverovatno da varira od regiona do regiona. Na obalama je najbolje leti, mada su od juna do septembra turisticki kompleksi kao Sitges pretrpani. U Tarragona-i takodje moze biti ekstremno toplo i puno leti, mada treba znati da Girona ima mnogo prijatniju letnju klimu, a odlazak sa obale na par svezih dana je jednostvan.

Ishrana

Postoje dva nacina da se jede u Barseloni: mozete otici u restoran ili kafeteriju i dobiti potpun obrok, ili mozete jesti tapas (manji obroci) i raciones (veci obroci) u nekom baru. Poslednja opcija moze biti interesantnija, jer tako mozete vrsiti obilaske i u isto vreme probati lokalne specijalitete.
Dobre restorane i kafice lako je pronaci sirom grada. Ne plasite se da zadjete u Barrio Chino, gde ima odlicnih restorana, cak su neki i iznenadjujuce skupi. U Eixample-u su cene obicno vise, mada cete naci puno pristipacnih mesta za rucak. Gracia je lepo mesto za provodjenje veceri, sa puno pristojnih restorana. Ako zelite hranu na koju je Barselona zaista ponosna, probajte sarsuelas (riblji paprikas), kao i sve vrste ribe i morske hrane - najbolje u Barseloneti ili u Olimpijskom pristanistu.

Vazno je znati da Barri Gotic moze biti opasno mesto nocu. Tapas barovi su u redu, samo pazite na vrednosti - kradljivci tasni operisu po punim barovima, a narocito pazite ako se nalazite u prolazima prema glavnim ulicama - ne dozvolite da Vas neko namami u sporednu ulicu i nosite samo onoliko para, koliko cete potrositi te noci.

Treba videti

Barove u starom gradu
Uzivajte u tapasima i fin de siecle atmosferi.

Las ramblas
Setnju ovom oblascu ne treba da propuste ni turisti ni lokalni stanovnici.

Monjuic
Najveci otvoren prostor u gradu, sa fascinantnim muzejima i impresivnim zgradama.

Parc de la Ciutadella
Omiljeni park Barselone i mesto na kome porodice, prijatelji i patke mogu provesti prijatno nedeljno popodne.

 Modernisme
Spektakularne modernisticke kreacije razbacane sirom grada, arfitekte Antonija Gaudija i njegovih savremenika.

Camp Nou
Stadion F. K. Barselona, jednog od najboljih evropskih klubova, sa kabinetom punim trofeja, koji to i dokazuju.
 
Seu katedrala
Gradjena izmedju 13. i 15. veka na mestu rimskog hrama; to je jedno od velikih gotskih zdanja u Spaniji.

Barri Gotic
Njegove evokativne uske ulice bile su centar srednjevekovnog procvata Barselone, a sada su centar veceg dela nocnog zivota grada.

Sardana
Tradicionalni katalonski ples, koji se izvodi jednom nedeljno ispred katedrale ili na nacionalnim festivalima, i svi su pozvani da se pridruze.

[priloženu datoteku obrisao administrator]
« Poslednja izmena: 07 Maj 2008, 23:13:33 Daniela_88 »

Van mreže Daniela_88

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 760
  • Zahvalnica -1
  • Pol: Žena
  • Fernando <3
Odg: Barcelona
« Odgovor #1 poslato: 18 April 2008, 17:42:46 »
.....

[priloženu datoteku obrisao administrator]

Van mreže _Barca_Girl_

  • Pocasni forumas
  • ****
  • Poruke: 584
  • Zahvalnica 0
  • Pol: Žena
Odg: Barcelona
« Odgovor #2 poslato: 19 April 2008, 17:48:02 »
evo da i ja stavim nekoliko slika   ;D


[priloženu datoteku obrisao administrator]
Ne placi za onim sto nemas, vec ostavi druge da placu sto nemaju tebe!!!

Van mreže Daniela_88

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 760
  • Zahvalnica -1
  • Pol: Žena
  • Fernando <3
SPANIJA
« Odgovor #3 poslato: 23 April 2008, 01:11:02 »
Glavni grad Majorke, PALMA DE MALLORCA, ima oko 300 000 stanovnika i pleni svojim neodoljivim šarmom, uskim makadamskim ulicama u starom - islamskom delu grada, sa bezbroj restorana i barova, grandioznom katedralom iz 1230 godine i dvorcem Beljver, širokim avenijama u novom delu, u kojima se nalaze mnogi šoping centri i prodavnice svetski poznatih kreatora. Uz more se proteže šetalište, a u samom centru se nalazi jahting centar. Palma ima izuzetan noćni život, barove, diskoteke i restorane.


 Palma de Majorka je jedno od ostrva koje pripada Balearskim ostrvima ili Balearima, arhipelagu koji pripada Španiji i koji je nadaleko poznat po izuzetno bistrom moru, prelepim peščanim plažama i skrivenim lagunama. Mallorca je najveće i španskoj obali najbliže ostrvo, a južno od njega je Kabrera, po mnogima najljepša kopnena oaza u ovom dijelu Sredozemlja. Na krajnjem istoku je Menorca, drugo ostrvo po veličini i pravo otkrovenje za ljubitelje sportova na vodi. Ibiza, Formentera i još nekoliko malih ostrva su na jugoistoku, a zovu ih i Pitijska ostrva. Mallorca privlači najviše gostiju, jer je idealna za one koji hoće da se odmaraju uz dobru zabavu i da uživaju u prelepim pejzažima duž obale duge 554 kilometra. Skoro 40 odsto površine ovog ostrva je nenastanjeno i taj prostor čine tri nacionalna parka: Albufera, Dragonera i Mondrago. Administrativni centar Mallorce i Baleara je grad Palma, pravo mondensko mesto, sa velikim brojem luksuznih hotela, ekstravagantnih vila, ekskluzivnih plaža i svih pratećih sadržaja koji danas čine vrhunsku turističku ponudu.
Palma de Mallorca je uvek živ grad i u njemu je sve podređeno gostima, ali treba imati dosta novca, pogotovo za vanpansionsku potrošnju. Skoro da nema osobe koja poseti Palma de Majorku a da ne obiđe znamenitosti ovog grada, pre svega srednjovjekovnu tvrđavu na brdu iznad zaliva, impozantnu Katedralu, palatu Almaduina, Gradsku kuću, Crkvu svete Katarine i dvorac Belver. Veliki broj turista obavezno ode do Vajdemose, tipičnog ostrvskog sela, koje se nalazi u zaleđini Palme. U njemu je poznati Kraljevski kartuzijanski manastir iz 1339. godine, a crkva i monaške ćelije rečito govore o prohujalom vremenu kada su majorkini kapetani vladali Mediteranom. Prava avantura je odlazak u noćni klub „Son Amor”, u blizini Palme, smešten u plemićkom zamku iz 16. vijeka, u kome se do sitnih sati odvija internacionalni revijalni program, sa nezaobilaznim španskim flamenkom i uz neverovatne specijalne efekte.
Na Majorki ima više od 70 ekskluzivnih plaža, a najpoznatije su u mjestima Portal Nus, Magaluf, El Arenal, Santa Ponsa, Pegera i Kala Fornel. Sve one su deo manjih ili većih hotelskih kompleksa, ili su potpuno izdvojene, a o svakoj od njih može da se napiše posebna priča. Ipak, na istoku ostrva se izdvaja gradić Miljor, takozvana kula Majorke. Od Palme je udaljen 60 kilometara, a upola manje od Manakora, „prestonice” čuvenih majorika bisera. U blizini ribarskog sela Porto Kristo nalazi se najveća podzemna pećina u Evropi – Drak, a u njoj je čarobno jezero Martel. Druga poznata pećina je Ams, što znači udica, jer su stalagmiti i stalaktiti u obliku ovog ribolovačkog alata.
Mallorca je jedna od najstarijih evropskih turističkih destinacija, pa je često zovu i „Stara dama”. Ali, brojne decenije nisu uspele nimalo da joj naude, tako da je i danas mladalački živahna, prepuna iznenađenja i pomalo misteriozna. Međutim, treba dosta vremena da bi se otkrile sve njene čari i dublje zavirilo u dušu. Otuda meštani s ponosom kažu da se mnogi turisti stalno vraćaju i sve više zaljubljuju u njene ljepote. Na Mallorci su nastala djela velikih pisaca, neprolazne slike čuvenih majstora kičice i nezaboravne kompozicije velikana klasične muzike, ali i rok i pop zvezda. Na ovom ostrvu svako može da pronađe jednu od devet muza, pa i da otkrije neku novu, jer su sunce, more i magična priroda nepresušna inspiracija, a letovanje je uvek više od odmora.
 Majorka pripada grupi Balearskih ostrva. Pored Majorce tu su i ostrav Ibica, Menorka i monoga druga manja ostrava. Majorca kao kraljica evropskog turizma krasi izvanredan pejzaž, duge peščane plaže, borove šume, planinski venci...



[priloženu datoteku obrisao administrator]
« Poslednja izmena: 07 Maj 2008, 23:14:25 Daniela_88 »

Van mreže Daniela_88

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 760
  • Zahvalnica -1
  • Pol: Žena
  • Fernando <3
Odg: Palma de Mallorca
« Odgovor #4 poslato: 23 April 2008, 01:14:04 »
wiiiiiiiiiii  ;D

[priloženu datoteku obrisao administrator]

Van mreže Daniela_88

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 760
  • Zahvalnica -1
  • Pol: Žena
  • Fernando <3
IBIZA
« Odgovor #5 poslato: 23 April 2008, 01:28:10 »
Ne da mi se pisati sada putopis o Ibizi, verovatno svima odma padne na pamet lud provod, zurke i nocu i danju, lepe plaze, lepi momci i devojke...sta reci , pravi raj za party manijake  ;D

[priloženu datoteku obrisao administrator]
« Poslednja izmena: 07 Maj 2008, 23:14:59 Daniela_88 »

Van mreže Daniela_88

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 760
  • Zahvalnica -1
  • Pol: Žena
  • Fernando <3
Odg: Ibiza
« Odgovor #6 poslato: 23 April 2008, 01:30:53 »
wiiiiiiiiii  ;D

[priloženu datoteku obrisao administrator]

Van mreže Dada_91

  • Krajnje beznadezan
  • *****
  • Poruke: 844
  • Zahvalnica 0
  • Pol: Žena
Odg: Ibiza
« Odgovor #7 poslato: 23 April 2008, 01:33:13 »
lepo, lepo :D
ewo malo slika od mene :D

[priloženu datoteku obrisao administrator]

Van mreže Daniela_88

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 760
  • Zahvalnica -1
  • Pol: Žena
  • Fernando <3
SPANIJA
« Odgovor #8 poslato: 07 Maj 2008, 00:35:28 »
Kada pomislite na zaštitne znake Španije, verovatno su vam u glavi korida i flamenko. Međutim, bogato kulturno nasleđe nudi mnogo više upravo zbog preplitanja geografskih uticaja različitih kultura, tako da ćete u Toledu naći srednjevekovne jevrejske hramove i mavarske palate, Galicija na obali Atlantika će vas podsećati na zelene obale Škotske, a ponosni Katalonci će vam reći da je njihova pokrajina nešto stvarno posebno.

Hrana i piće


Gaspačo, paelja i tortilja su tipični španski specijaliteti koji se služe širom zemlje. Ukusna kuhinja, atmosfera u malim restoranima i gostoprimljivo stanovništvo pružaju potpuni užitak. Uz sok ili čašu vina poslužiće vas grickalicama - tapas koje se u svakom regionu drugačije služe ali su podjednako ukusne. Na meniju će se naći sveži morski plodovi i riba, a za sladokusce tu je jamon - ukusna poput našeg pršuta.

MADRID


Puerta del Sol je samo srce Madrida koje je dobra početna stanica za istraživanje grada, a metro je idealan za stizanje do svakog kutka prestonice. Ono što nikako ne smete da propustite u Madridu jesu dva muzeja : čuveni Prado (www.museoprado.mcu.es) koji sadrži jednu od najelitnijih postavki umetničkih dela na svetu i Centro de Arte Reina Sofia, poznat po bogatoj kolekciji savremene umetnosti. U jednom krilu Prado muzeja smeštena su Gojina i dela ostalih slavnih španskih slikara - Velaskeza (čuvena slika Las Meninas) i El Greka, a flamanska škola zastupljena je kroz slike Pitera Pola Rubensa i fantazmagorične scene Hijeronimusa Boša. U drugom muzeju dočekaće vas Pikasova Gernika, koja oslikava sav užas bombardovanja i rata, kao i Dalijeve i Miroove slike.

U parku El Retiro možete da predahnete u nekom od lepo uređenih kafića, a ukoliko ogladnite, uputite se do glavne pijace, El Rastro gde će vas dočekati haotično šarenilo ljudi, voća, povrća, suvenira...

Oslikane tavanice nekadašnje kraljevske rezidencije Palacio Real plene svojim raskošem i bogatstvom, a religijske motive koji se mogu naći u Ermita de San antonio de la Florida, gde je sahranjen Francisko Goja, takođe vredi pogledati.

Ako želite da osetite noćni ritam Madrida, zaputite se u ulicu Grand Via gde vas već od četvrtka čekaju lude žurke u nekom od klubova. Ako ste devojka, možda čete dobiti besplatan ulaz. Informišite se o izlascima i kulturnim dešavanjima preko magazina Guia del Ocio.
Restorani i kafeterije

Madridski specijalitet je cochinello asado, sočno svinjsko meso a svuda će vas poslužiti tapas-om koji možete da umačete u neki pikantan sos.

La Mallorquina, Puerta del Sol 8 - pekara

Cuevas el Secreto, Calle de Barcelona 2 - meso sa roštilja

La Trucha, calle de Manuel Fernandes y Gonsales 3 - riblji specijaliteti

Omerta, calle de Gravina 7 - picerija
Pijace

El Rastro, blizu metro stanice La Latina

Ukoliko ste rešili da obiđete Španiju uzduž i popreko, neka od usputnih stanica bi mogla da bude Valensija, treći po redu grad po veličini u kome se graciozno spaja Stari grad sa baroknim kućama načičkanim duž užurbanih ulica, a vrlo blizu su i letovališta poznata po svom razuzdanom noćnom životu, Ibica i Palma de Majorka. Najjužnija pokrajina Andaluzija nekada je bila centar vladavine Mavara od VIII do XV veka, te su islamski uticaji u umetnosti i arhitekturi izuzetno jaki. To se najlepše vidi po Alhambri, kompleksu u gradu Granadi, koji obuhvata tvđavu, palatu i čarobne vrtove kojima u kojima su uživali islamski vladari. O Alhambri ne vredi pričati, treba je videti. U Kordobi je smeštena jedna od lepših džamija na svetu, Mezquita, koja je nakon potiskivanja Mavara i prevlasti hrišćana pretvorena u katoličku katedralu. Slično ukrštanje ove dve religije srešćete i u gradu Sevilji, prestonici strasnog plesa, flamenka.

Ukoliko krenete ka severu, na putu će vam se naći provincija Kastilja la Manča, dom Don Kihota i vetrenjača protiv kojih se borio. Toledo, živopisan gradić strmih uličica ispričače vam priču o svojoj turbulentnoj prošlosti, a u Bilbau, baskijskom gradu uživajte u izgledu i postavci moderne umetnosti muzeja Gugenhajm.
« Poslednja izmena: 07 Maj 2008, 23:16:11 Daniela_88 »

Van mreže Daniela_88

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 760
  • Zahvalnica -1
  • Pol: Žena
  • Fernando <3
Odg: SPANIJA
« Odgovor #9 poslato: 07 Maj 2008, 00:38:01 »
 ;)

[priloženu datoteku obrisao administrator]

Van mreže Daniela_88

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 760
  • Zahvalnica -1
  • Pol: Žena
  • Fernando <3
Odg: SPANIJA
« Odgovor #10 poslato: 07 Maj 2008, 00:41:17 »
 :P

[priloženu datoteku obrisao administrator]

Van mreže Daniela_88

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 760
  • Zahvalnica -1
  • Pol: Žena
  • Fernando <3
Odg: SPANIJA
« Odgovor #11 poslato: 07 Maj 2008, 00:44:12 »
 ;D

[priloženu datoteku obrisao administrator]

Van mreže Daniela_88

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 760
  • Zahvalnica -1
  • Pol: Žena
  • Fernando <3
Odg: SPANIJA
« Odgovor #12 poslato: 07 Maj 2008, 15:39:37 »
A evo nesto i o koridi:

Iako sama reč "corrida" označava "trčanje", nije trka ovde primama. Primama je borba, u kojoj bik, naoružan prirodnim oružjemimage3, rogovima, i matador, naoružan veštačkim ekvivalentom, banderiljama, pokušavaju da ostanu neporaženi i živi. Prastari test volje i hrabrosti, sa korenima u prethrišćanskoj Iberiji... Pod obavezno stavite u svoj notes posetu koridi, za koju tvrde da je najbolja u seviljskoj areni (Plaza de toros). I mali osvrt na mrzitelje koride: mislim da nema ništa licemernije od osuđivanja ovog folklomog rituala u ime "životinjskih prava", kada u istom trenutku dok se dotični bik bori u areni, hiljade bikova i krava prolazi kroz svoje golgote u klanicama, bez ikakve šanse da prežive, da pritom većina od njih nije videla čak ni sunce... Samo zato što ih ne vidimo, ne znači da njihove smrti ne postoje. Što se mog ličnog mišljenja tiče, bik u areni bar ima neku šansu, teoretski on može da nikada ne bude poražen i da umre i od starosti; oni od kojih će direktno postati paštete - ne.

Matador nosi satensko odelo, ukrašeno zlatnim motivima. Najčešće je crvene, crne, zelene ili bele boje. Nikada žuto, jer to donosi nesreću.

Ispod odela je bela košulja, uzana crna, crvena ili zelena kravata, zakopčana do grla crnim dugmićima, ružičaste dokolenice. Obuven je u crnu obuću koja podseća na baletanke, a na glavi mu je crni šešir sa dva stilizovana roga.

Svinjski rep je zakačen tako da visi iza glave. Kada se matador povuče iz arene, rep biva simbolično vezan u krug.

Ako vam pre borbe matador dobaci šešir -
prijatelj ste mu do kraja života. Njegovog.
Ili života bika.



[priloženu datoteku obrisao administrator]
« Poslednja izmena: 07 Maj 2008, 23:17:29 Daniela_88 »

Van mreže Daniela_88

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 760
  • Zahvalnica -1
  • Pol: Žena
  • Fernando <3
Odg: SPANIJA
« Odgovor #13 poslato: 07 Maj 2008, 15:49:39 »
ANDALUZIJA & GRANADA

Andaluzija, najjužnija i najneevropskija pokrajina Španije, za nas predstavlja niz asocijacija tipa: koriđa, flamenko, gitare, mavarskegrađevine, maslinjaci... Za ljude sa severa Evrope, Andaluzija je, pak, gotovo isključivo Kosta del Sol (Costa del Sol), što u prevodu Sunčana Obala, sa gomilama preplanulih (ili, na žalost, ćešće. izgorelih) turista iz Britanije, Skandinavije, Nemačke. pabovima i noćnom zabavom. Po običaju, sve priče koje se o nekom mestu ispredaju su, ugkvnom, delimično tačne. Andaluzija je sve to. Ali, i mnogo vise.
Od aprila do okmbra, zavisno od godišnjih odmora, Severnjaci počinju da preplavljuju obale Andaiuzije: Marbelja, рге svih, ali i Fuenhirola, Toremolinos i ostala omiljena stecišta ljudi sa drugog kгаја kontinenta. Toremolinos je bio prvo letovalište u Španiji koje su Britanci otkrili, i to već 1947, godine, kada je prva grupa turista prošetala peskom ovog, tada, ribarskog seoceta. Od tada se mnogo promenilo. Seoca su postala gradovi, krcati ljudima i prodavnicama, gužvom... Prijatelj iz Velsa nam objašnjava ovaj fenomen. Naime, Britanci ili sa njima i ostali stanovnici sličnih geografskih širina) ne žele da rizikuju propast svog godišnjeg odmora na uplatu nekog aranžmana u nekom sumnjivom mestu, tipa Azurne obale, Hrvatske, ili Severne Grčke, jer ne žele da im tokom odmora niti jednom padne kiša. Zato turističke agencije u Britaniji grade svoju strategiju na tome da običnim ljudima Severa, izmorenim maglom, oblacima i kišom, ponude takav aranžman u kome mogu obećati da će im svih 10 dana odmora sijati sunce. I zato uvek planu Kosta del Sol, grčka ostrva, Turska, Malta... image3
Ali, nije Andaluzija privlačna samo zbog svog južnjaštva. Reći to, bio bi greh. Andaluzija je jedan od arhitektonski i istorijski najlepših i najinteresantnijih delova Evrope. I, svakako, Španije. Na samo stotinak kilometara od hotela u Marbelji nalaze se predivni istorijski gradovi koji su nezaobilazni deo svetske kulturne baštine: (Granada, Kordoba, Malaga, Sevilja i većina turista koji dođu na letovanje na andaluzijsku obalu ih obavezno posete.
l zato, posle par dana kada ćete svom društvu govoriti "Vamos a la plaуа!", nije loše da predložite i "Vamos a Granada!", Idemo, onda, u Granadu!
Posle propasti Rimskog Carstva i ranosrednjevekovnih država Germana (Vizigota, Alana, Sveva, Vandala) rasutih svuda po Iberijskom poluostrvu, na evopski kontinent stižu prvi islmaski osvajači, Arapi ili Saraceni, kako su ih tada zvali. Oni na teritoriji nekadašnje države Vandala osnivaju svoj Kalifat Al-Andaluz, sa prestonicama u Kordobi i Granadi. Širi se uticaj ove, za srednjevekovne evropske pojmove, vrlo napredne civilizacije - grade se palate, putevi, šire se znanja iz medicine, filozofije... No, svaka slava ima i svoj kraj, te tako i mavarska, to jest arapska. Hrišćanski kraljevi Španije i Portugalije jačaju i otkidaju deo po deo mavarske teritorije. Do kгаја XV veka samo je jedna muslimanska pega na telu hrišćanske Iberije: Kalifat Granada. Ovaj grad je bio poslednji mavarski grad koji su Španci osvojili, i kao takav, čuva najviše mavarskih karakteristika, u etničkom sastavu stanovništva, kuhinji, običajima, muzici, arhitekturi...
Svakako je nešto što se prvo uoči pri dolasku u Granadu upravo mavarsko arhitektonsko čudo - dvorac Alhambra, izrastao na brdu iznad grada, okružen šumom i parkovima, špansko-mavarski ekvivalent atinskom Akropolju. Građena od crvenog, ili još bolje reći, rumenog kamena, od koga su sačinjene i stene, i andaluzijska obala, i pesak na plažama; sve, pa čak i školjke koje možete skupljati na obali; Alhambra stoji vekovima u podnožju Sijera Xevade (Snežne planine), kojaje dovoljno visoka da se na njoj zadrži sneg tokom većeg dela godine. Impresivan je prizor penjanja prema Alhambri, sa ovom moćnom planinom u pozadini, ali ga ipak starijim posetiocima ne preporučujemo - isuviše je naporan i strm put do vrha. Stoga su agilni španski turistički radnici obezbedili veliki broj kombi-buseva koji dojuге do vrha za koji minut. Ali, ako budete koristili taksi, nećete moći uživati u polaganom koračanju pored radnjica načičkanih u uskim uličicama koje vode do vrha, u kojima možete kupiti mnogobrojne suvenire: majice sa natpisima "Granada" ili "La Alhambra", fontom (ili tipom slova) koji imitira arapsko pismo, istovetne tanjire sa omamentima, razglednice, keramiku svakojakih oblika i boja, kafiće u kojima možete popiti dobar espreso sa pogledom na Alhambru... No, cene su, kako se bližite vrhu, sve neskromnije i neskromnije, prvi vrhu dostižu već takav nivo koji ne bih preporučio. Akо kupujete, kupujte u samom podnožju.
Alhambra predstavlja vrlo kompleksan skup palata, kraljevskih rezidencija, dvorišta, drvoreda palmi, zasada limunovih i narandžinih stabala, koji su međusobno povezani na takav način da u vama bude čudni mir, sve u skladu sa islamskim doživljajem spokojstva i lepote koja sjedinjuje ovozemaljsko i obogotvoreno, religiozno. Ona je najviši domet arapske umetnosti u Evropi, i kao takva je nezaobilazna destinacija čak i zaone koji nisu planirali ništa više od sunčanja i ispijanja sangrije. Posle "rekonkviste", tj. ponovnog zauzimanja Španije od strane Fernanda Katolika i Izabele Katolkinje, najslavnijeg vladara u španskoj istoriji, ovaj biser kulture i arbitekture je bio zanemarivan vekovima, i služio je uglavnom kao kamp za Cigane-čergare, Međutim, u vreme neoromantičarske ere i pomame za starim i vrednim, američki pisac i diplomata Vašington Irving je, posle kratke i inspirativne posete ostavio Čavečanstvu u amanet slavne Priče iz Alhambre, čija je popularnost u tadašnjim Intelektualnim krugovima bila enormna i naterala španske vlasti da izvrše rekonstnikciju Ahambrimage3e, 1828. Iako je mnogo toga nepovratno izgubljeno, onom što je ostalo vraćen je stari sjaj, ali se ipak javlja izvesna žal u svakome od nas, pri samoj pomisli kako je veličanstveno to tek tada izgledalo... Albambru poseti blizu dva miliona ljudi svake godine, tako da je prilično teško uživati u miru u njenim lepotama, kako su to zamislili kalifi, i kako je to njima obilato polazilo za rukom. Iako je krcata u svako doba dana i godine, vredi kupiti kartu, koja je oko 5 eura danju (10 noću) i krenuti u obilazak. Kako je broj turista koji se mogu naći unutar palate u svakom trenutku ograničen, posetioci se puštaju u nju po grupama.
Prva ulica (dа, ulica) Alhambra je bila i mesto za stanovanje, grad u gradu, donedavno) je Calle Real, Kraljevska ulica, u kojoj se nalazi hrišcanski dodatak Alhombri, nedovršena palata karlosa V. i Lorkina kuća, u kojoj je živeo i stvarao. Jednog jutra, frankisti su Federika Garsiju izveli iz kuće, nagog pustili u polje pored Granade i streljali s leđa, te se najslavnijem Granađaninu ni grob пе zna. Kraljevskom ulicom se šetamo kroz i pored nekoliko kapija i vrtova sa bazenima i mavarskun lukoviina. koji odišu mirom. Kažu da su Mavari smatrali da je žubor vode, koja utiče i ističe iz raznih bazena, fontana i vodoskoka jedna vrsta muzike za sebe, koja podstiče spokojstvo, bolje razumevanje sveta oko sebe i života i ramiišljanje... U pravu su. Idealan lek za stres, kog, izgleda, u to vreme nije ni bilo. Većinu arapskih palata je podigla dinastija Nasrida, izmedu 1335. i 1410. godine, u poslednje, i zlatno doba na zalasku moći Mavara u Evropi. Obogativsi ih gipsanim ornamentima svud po zidovima. Ornamenti nisu samo puke šare; to su stihovi iz Kurana, pisani krasnopisom, isprepletani posvuda, čak i po plafonima i premazani zlatnom bojom. Naravno, najčešći slogan je, kako objašnjavaju vodiči "AIah je veliki, Mohamed je njegov prorok", što nije iznenađenje. Ovo je razumljivo, jer, posle nekoliko decenija liberalizma, Islam prestaje da dopušta izobražavanje ljudskih likova. Ali, životinje su podobne. Posebno lav, simbol snage i moći. Dvanaest stilizovanih lavova u krugu, koji pridržavaju jednu fontanu sa bazenom su nesumnjivo glavni ukras Dvorišta Lavova (Patio de los Leones). Ovo dvorište je jedno od dva najznamenitija mesta Alhambre, a okružuje ga impresivna kolonada od 124 mermerna stuba u mavarskom stilu, a priča se da je namera arhitekte bila da ovi stubovi, sa svojom prelepom i prebogatom orijentalnom dekoracijom podsete na palme iz oaza afričke pradomovine...
Najfotografisanije mesto Alhambre je Dvorište Mirti (Patio de Comares), sa bazenom iz koga voda konstantno utiče na jednom, a ističe na drugom kraju. Lukovi vode do raznih vrata, raznih ulaza i izlaza u pojedine sale, sobe, prostorije za molitvu, bivše džamije... pravi lavirint za vrtoglavicu. U svakom trenutku se iznad glava može videti neka od rumenih kula koje iz daljine podsećaju na to mistično doba, kada su arhitekti stvarali lepotu, a žubor vode bio muzika.... Sjajno.
U produžetku Alhambre se nalaze zidine starog utvrdenog grada, Alkasabe (u prevodu, "tvrđave". P.S. Da li vam reč "kasaba" zvuči iole poznato? Eto porekla.), u kome su, do kraja XV veka, živeli obični stanovnici grada, njih 40.000, Ako iskažete malo dobre volje i uložite malo napora, eto vas na strani Alkasabe sa koje se pruža predivan pogled na krajolik. Udahnite punim plućima, udahnite Granadu očima. Biće vam jasno zašto je Lorka pisao baš onakve stihove, baš na ovom mestu. Sve se sada uklapa. Sa suprotne strane Alhambre, sa predivnim pogledom na nju (možda i najlepšim), nalaze se Rajski Vrtovi, kako su ih Arapi nazvali, ili Heneralife (Generalife), kako su izgovarali. Ovde nema palata, sala, džamija, ali je ovo definitivno mesto najvećeg opnštanja, gde je veština gradnje vrtova i vodoskoka dostigla vrhunac. Ako ovde ne shvatite suštinu islamskog poimanja mira i tišine, nigde nećete. Patio de la Acequia je nezaobilazan. Sve je ovo bio jedan, manje više, jedinstven kompleks, ali šta je izvan toga? Živi li grad Granada, ili je to grad prošlosti? Živi, i te kako! Spuštajući se niz obronke brega na kome Alhambra, Heneralife i Alkasaba čine jednu celinu, nabasavate па najpitoreskniji kvart Granade. Albajsin (Albayzin), koji najjasnije objašnjava transformaciju islamske u hrišćansku Granadu. Stanovništvo,image3 nekada Arapi i Jevreji, ustupilo je mesto katoličkim Špancima. Nо, nemojte se zavaravati: mnogi od njih su isti oni Mavri i Jevreji, samo pokatoličeni, Vijugave, uzane ulicice, kućice obojene u belo sa krovovima od terakote karakterišu ovo naselje prekoputa Alhambre. na samoj pbali reke Uaro. Možda još jedna dopuna:sa ovog mesta, sa keja. neki tvrde da je pogled na Alhambru najlepši, posebno u zalazak sunca. Proverite.
Granaida, koja u prevodu sa španskog znači nar (koji se nalazi i па grbu grada, zajedno sa Fernandom i Izabelom) je grad lepote i kontrasta. Spuštajući se iz Albajsina, prolazite kroz živu istoiiju svakog grada Starog Sveta: arhitekturu. Renesansa, barok, neoklasicizam, sve je to bok uz bok. Tu, dok se spuštate па Novi trg (Plaza Nueva) koji već predstavljaju duboko hrišćansku Španiju, punu elana da "preboji" islamske i jevrejske tragove Andaluzije. Nedaleko odatle, na jednom malam trgu u centru grada, nalazi se spnmenik Kristiforu Kolumbu i Kraljici Izabeli Katolkinji. Kolumbo kleči pred kraljlcom koju je šarmirao, a ona sposobnom đenovljaninu daje svoj blagoslov da ode do Indije novim putem. Indije nije bilo, ali posle ovog blagoslova, asimilirani Kristobal Kolon otplovljava u besmrtnost: čak tri teritorije će biti nazvane po njemu, zauvek: Republika Kolumbija, Britanska Kolumbija (Kanada) i Kolumbijski okrug (SAD). Nije malo za jedan ljudski vek. A da ne govorimo o istoriji, zauvek promenjenoj od tad. Renesansnih i baroknih spomenika u Gianadi ima mnogo: Katedrala i Kraljevska kapija (Сарilia Reall) svakako zaslužuju i pažnju i posetu. ali sve te znamenitosti ostaju nekako u senci arapskih graditelja.
Šetajuđi ovim gradom bogate istorije i gradmo mladih, srećući mnogobrojne Ciganke koje se nude da vam daju cvet ili gatanjem iz dlana pročitaju sudbinu (moj savet je: ne uzimajte cvetove. Oni nisu poklon, već su na prodaju. Kasnije ne možete da ga vratite i rizikujete mnogobrojne kletve ako ihj ne platite).
Ko nije video Granadu, nije video ništa.

[priloženu datoteku obrisao administrator]

Van mreže Daniela_88

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 760
  • Zahvalnica -1
  • Pol: Žena
  • Fernando <3
Odg: SPANIJA
« Odgovor #14 poslato: 07 Maj 2008, 15:53:01 »
flamencoooooooo  :aplauz:

[priloženu datoteku obrisao administrator]

Van mreže Daniela_88

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 1 760
  • Zahvalnica -1
  • Pol: Žena
  • Fernando <3
Odg: SPANIJA
« Odgovor #15 poslato: 07 Maj 2008, 23:22:07 »
Izvinjavam se onima koji su pisali postove u temama Ibiza, Barcelona, i Mallorca, obrisala sam ih jer sam sve premestala u jednu temu tj. ovu "Spanija" pa su mi smetali   ::) Pisite opet....ako vam se da hehe  :palac:
« Poslednja izmena: 07 Maj 2008, 23:23:45 Daniela_88 »

Van mreže _Barca_Girl_

  • Pocasni forumas
  • ****
  • Poruke: 584
  • Zahvalnica 0
  • Pol: Žena
Odg: SPANIJA
« Odgovor #16 poslato: 14 Maj 2008, 11:06:00 »
:D evo ja cu :)
joj velika zelja mi je da odem u Barcelonu a Spanija je prelepa bila sam tamo pre par godina i bila sam u Madridu grad je prelep a cula sam da je Barcelona jos lepsa :D
Ne placi za onim sto nemas, vec ostavi druge da placu sto nemaju tebe!!!

Van mreže Igor

  • ENERGIJA U POKRETU
  • Moderator
  • Jet Set ApaFun-a
  • ***
  • Poruke: 5 237
  • Zahvalnica 141
  • Pol: Muškarac
Odg: SPANIJA
« Odgovor #17 poslato: 20 Maj 2008, 00:55:09 »
Pa voleo bi Barselonu  i Madrid da posetim i da se lepo odmorim i opustim.
‎-"Umeće mira je u vama. Radite na sebi i na zadatku sa umećem mira.Svako ima duh koji može usavršiti, telo koje se može uvežbati, prigodan put koji treba slediti. Negujte mir u svom životu i primenite to u kontaktu sa svima koje srećete."