Autor Tema: Tipovi ličnosti i temperamenta  (Pročitano 4918 puta)

0 članova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.

Van mreže Wanderer

  • Super moderator
  • Jet Set ApaFun-a
  • ****
  • Poruke: 10 721
  • Zahvalnica 708
  • Pol: Žena
  • Fiddle-dee-dee
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Chrome 16.0.912.75 Chrome 16.0.912.75
Tipovi ličnosti i temperamenta
« poslato: 08 Januar 2012, 13:10:50 »
Prošlo je skoro dvije hiljade godina otkako je grčki ljekar Galen pokušao da prepozna četiri osnovne urođene razlike u čovjekovom temparamentu i da ih opiše kroz psihološku prirodu kao
sangvinik ili pun nade,
flegmatik ili ravnodušan,
kolerik ili žustar, vatreni
i na kraju melanholik ili potišten, turoban.
Tipovi temperamenta

Iako danas postoji više tipologija temperamenta, ona koja razlikuje četiri tipa temperamenta (koleričan, sangviničan, flegmatičan i melanholičan) je najpoznatija i najčešće korišćena. Ova tipologija je razvijena u astrologiji antičke Grčke i temelji se na verovanju da se u prirodi sve sastoji od četiri elementa (vazduha, zemlje, vatre i vode) i da zakoni makrokosmosa vrede i za mikrokosmos, te da su, shodno ovome, navedena četiri elementa u ljudskom telu predstavljeni u obliku telesnih sokova (krvi, crne i žute žuči i sluzi). Ova tipologija, nastala pre više od 2000 godina, je preuzeta, naučno razvijena, uobličena i verifikovana od strane moderne psihologije, a grčki nazivi za pomenute četiri telesne tečnosti se i danas koriste za označavanje četiri odgovarajuća tipa temperamenta. Ova identičnost izmedju saznanja antičkih grčkih astrologa i rezultata do kojih je došla moderna nauka je fascinantan primer i potvrda značaja doktrine tradicionalne psihologije.

Kolerični tip
Kolerici su osobe naglih i snažnih reakcija koje se lako uzbudjuju i čije su emocije visokog intenziteta i to ne samo, kako se obično misli, emocija besa, nego i drugih osećanja kao sto su sreća (kolerik će se uvek radovati intenzivnije od drugih), tuga i dr. Kolerici, veoma često, emocionalno neadekvatno reaguju - dramatizuju stvari, spremni su na prepirku zbog sitnica, na tuču zbog stvari koje to ne zaslužuju, plaču zbog dogadjaja koji i nisu toliko tužni, euforično se raduju. Navedeno neadekvatno, preterano emocionalno reagovanje kolerika, koje je nesrazmerno u odnosu na intenzitet emocionalnog nadražaja čijem su uticaju bili izloženi, je i osnovno obeležje ovog tipa temperamenta. Kolerici se najčešće opisuju kao vrlo aktivne, pokretljive, radoznale osobe sa viškom energije za različite stvari (pokretljivost se odnosi kako na mentalnu, tako i na fizičku pokretljivost), kao osobe koje vole takmičenja i svakovrsna dokazivanja i rado prihvataju izvršenje i najzahtevnijih zadataka u nekoj operaciji. Koleričnom temperamentu odgovara atletski tip fizičke gradje, pa su, shodno tome, kolerici veoma često fizički razvijene i spremne osobe. Bez obzira na trenutno stanje fizičke kondicije uvek poseduje rezervu fizičke snage koja je u stalnoj pripravnosti da bude upotrebljena. Često, čak i kada ne izgledaju kao atlete umeju da iznenade svojom snagom i spretnim reagovanjem. Koleričan temperament je u tradicionalnoj astrologiji simbolizovan kroz vatreni element (toplo i suvo) i planete Mars i Sunce.

Sangvinični tip
Iz literature o sangviničnom temperamentu možemo saznati da ga karakterišu relativno brze emocionalne reakcije na, po pravilu, ne posebno snažne i trajne emocije. Naravno, pridev "ne posebno snažne" (slabije) emocije u ovom slučaju se odnosi na poredjenje sa emocionalnim reakcijama kolerika i melanholika. U poredjenju sa kolerikom, na primer, sangvinik je manje osetljiv i reaguje podjednako brzo, a u poredjenju sa melanholikom sangvinik je takodje manje osetljiv i još izrazitije brži u reakciji. Sangviničan temperament karakterišu emocionalne reakcije koje su srazmerne, adekvatne emocionalnim nadražajima. Na snažne emocionalne nadražaje sangvinici reaguju snažnije, slabiji nadražaji kod njih proizvode slabije emocionalne reakcije. Ova adekvatnost u emocionalnom reagovanju pruža mogucnost za to da se reakcije sangvinika mogu predvideti jer su, kao što je rečeno, uvek srazmerne emocionalnim stimulansima. Predvidivost u emocionalnom reagovanju sangvinični temperament čini poželjnim i prijatnim. O sangvinicima se često može pročitati da su skloni čestim promenama raspoloženja što je tačno, ali nedovoljno precizno. Naime, sangvinici lako menjaju raspoloženje kada za to postoje odgovarajući razlozi (uslovi). Ako razloga za promenu raspoloženja nema, njihovo raspoloženje će biti manje-više nepromenjeno i u toku dužeg vremenskog perioda. Konstatacija da "lako menjaju raspoloženje" se u slučaju sangvinika odnosi ponajviše na poredjenje sa flegmaticima i melanholicima. U poredjenju sa njima sangvinici, zaista, lakše i češće menjaju svoje raspoloženje. Sangvinici su, dakle, dobro i loše raspoloženi uvek sa razlogom, a kvalitet njihovog raspoloženja je uvek adekvatan objektivnim okolnostima kojima su izloženi. Sangvinici su, po pravilu, prijatne i ležerne osobe, pristupačne i otvorene za sugestije i dobronamerne kritike, realistični, racionalni, umereno optimistični ili umereno pesimistični. Najčešće su aktivni i govorljivi. Sangviničan temperament je astrološki simbolizovan kroz vazdušni element (toplo i vlažno) i planete Jupiter i Merkur.

Flegmatični tip
Emocionalne reakcije osoba sa flegmatičnim temperamentom su retke, spore i slabe, i to u odnosu na sve ostale tipove temperamenta. Flegmatici su slabo osetljive osobe koje svoje emocije teško ispoljavaju i u očima drugih uvek ostavljaju utisak neemotivnih ili nezainteresovanih, odsutnih ljudi. Flegmatični temperament je, moglo bi se reći, suprotan koleričnom. Kolerici su osetljivi i brzi u reakcijama, flegmatici su slabo osetljivi i spori. Flegmatici su mirne, pasivne, slabo pokretljive osobe. Kao i u slučaju sangvinika i kod flegmatika je moguće predvideti emocionalno reagovanje i ponašanje ličnosti koje je time uslovljeno. Kada je predvidljivost flegmatika u pitanju, postoji i jedan interesantan paradoks. Naime, dok su za jedan broj ljudi flegmatici vrlo prijatne osobe, za druge su izuzetno iritirajući. O flegmaticima se može pročitati da su skloni hedonizmu, robovanju sopstvenim fantazijama i željama i da su, uopšte uzev, slabe ličnosti. Neke od nepoželjnih pratećih osobina ovog tipa temperamenta mogu biti odsustvo motivacije i inicijative, svakovrsna pasivnost i nedostatak želje za kompeticijom. Flegmatični tip temperamenta je astrološki simbolizovan kroz vodeni element (hladno i vlažno) i planete Veneru i Mesec.

Melanholični tip
Melanholici su osobe sa intenzivnim i dugotrajnim osećanjima koja, suprotno od onoga sto bi se moglo očekivati, retko dovode do emocionalnog reagovanja. U tom smislu, melanholični tip temperamenta je, uslovno rečeno, suprotan sangviničnom. Dok sangvinici, uopšteno rečeno, brzo reaguju iako imaju emocije nižeg intenziteta, melanholici reaguju vrlo sporo, iako imaju vrlo intenzivne emocije. Melanholici su osobe okrenute sopstvenim predstavama o sebi, pa se, u tom smislu, za njih često kaže da kada reaguju, reaguju na ono što je usmereno ka sopstvenoj ličnosti. Zbog neprijatnih osećanja tuge i stalne zabrinutosti, koja kod melanholika preovladavaju, često nisu omiljene osobe u društvu. Još se opisuju i kao rigidne, izrazitije pesimistične, vrlo oprezne, sumnjičave i često nedruštvene i vrlo tihe osobe. Melanholični tip temperamenta je astrološki simbolizovan zemljanim elementom (hladno i suvo) i planetama Saturnom i Merkurom.

U psihologiji je vršeno opisivanje pojedinih tipova temperamenta (Olport) dodeljivanjem odgovarajućih prideva i to u odnosu na: emocionalnu osetljivost (jak ili slab) i emocionalno reagovanje (brz ili spor). Došlo se do sledećih zaključaka:

KOLERIČNI TIP – JAK i BRZ
SANGVINIČNI TIP – SLAB i BRZ
FLEGMATIČNI TIP – SLAB i SPOR
MELANHOLIČNI TIP – JAK i SPOR

Ova je podjela prihvaćena i u našem je svakodnevnom govoru. Imamo mnogo različitih pokušaja koji uzimaju u obzir savremeno znanje čiji je cilj preciznija formulacija psiholoških tipova. Jungova podjela na ekstrovertne i introvertne je široko prihvaćena iako u potpunosti nije shvaćena. Jung razlikuje dva različita stava prema životu, dva modela ponašanja. Ova dva reagovanja na okolnosti koja je on pronašao dovoljno su vidljivi da bi bili opisani kao tipični.

Postoji jedna čitava vrsta ljudi koja u momentu reaguje na datu situaciju, povlačući se kao da čuju neko bezglasno "ne" i samo su poslije toga sposobni da reaguju. Postoji i druga vrsta ljudi koja u sličnoj situaciji ide naprijed očigledno sigurna da je njihovo ponašanje razumno i ispravno. Predhodnoj vrsti ljudi bila bi karakteristična negativna reakcija na objekat, a kasnijoj pozitivna... prethodnoj vrsti korespondira introvertni, a poslednjoj ekstrovertni stav.

Ekstrovertni tip ličnostikarakteriše jedan spoljašnji protok libida, interesovanje za ljude i stvari oko sebe, odnos sa njima i zavisnost od njih. Kada je ovakav tip karakterističan kod nekoga, Jung nju ili njega opisuje kao ekstrovertan tip. Ovaj tip ličnosti je motivisan spoljnjim faktorima i mnogo utiče na okolinu, društven je i sigurno se osjeća u stranom okruženju. U svijetu su ona ili on u dobrim uslovima čak i onda kada se sa njim ne slažu i tada umjesto povlačenja (što suprotni tip teži da uradi) , oni se radije prepiru ili raspravljaju, pokušavaju da to preinače saglasno svojim sopstvenim obrascima ili potrebama.
Svaki od ova dva psihološka tipa potcjenjuje onaj drugi, radije gleda njihove negativne a ne pozitivne osobine što vodi formiranju suprotnih životnih filozofija, konfliktnih psihologija, različitih načina života i različitim vrijednostima.

U pokušaju da ljudska bića podijeli u prepoznatljive psihološke tipove Jung je imao posla sa psihologijom svjesnosti. Kada je neka osoba opisana kao jedna od ova dva tipa to znači da je njen uobičajeni stav u ponašanju jedan od ova dva. Jedan izbalansiran stav može podjednako uključivati ekstrovertnost i introvertnost, mada se veoma često dešava da je jedan stav razvijen a drugi potisnut u nesvjesno. Niko u potpunosti ne živi isključivo kao jedan ili drugi stav, ali se vremenom nesvjesni stav manifestuje na jedan inferioran način. Na primjer, čovjek koji je normalno tih i povučen, tj. introvertan, može pokazati značajnu aktivnost i entuzijazam za nešto što ga stvarno interesuje ali i dalje neće biti u dobrim odnosima sa svojom okolinomkao što je to neko ko je ekstrovertan. On će i dalje ćaskati o rijetkim pticama sa nekim ko se za to ni najmanje ne zanima ili će pokazivati kolekciju drevnih manuskripata gostu kojemu je to dosadno i koji uopšte ne shvata što on pronalazi u takvim koještarijama.

Tip licnosti, rani znaci
Diferencijacija životnog stava počinje izgleda veoma rano, u stvari razlog za to je nešto sasvim prirodno. U istoj porodici se nalaze ova oba tipa, ekstrovertno i introvertno dijete što nekada može biti nesrećno za drugi tip zato što će biti osjenčen od njegove društvene braće i sestara.

Najraniji znak ekstrovertnosti kod djeteta je njegova brza adaptacija na okolinu. Takvo dijete veliku pažnju pridaje predmetima, a posebno efektima koje oni na njega ostavljaju. Stidljivost u odnosu na objekat je vrlo neznatna i između njih se dijete kreće i živi sa povjerenjem. Ono brzo opaža, ali na jedan sasvim slučajan način. Naizgled se brže razvija nego introvertno dijete jer je manje smotreno i po pravilu nema straha. Čini se da ono ne osjeća barijeru između sebe i objekta i zato se sa njima igraslobodno utičući na njih. Ono veselo napreduje prema jednoj krajnosti irizikuje sa sobom u tim pokušajima.

Ovaj je tip djeteta omiljen kod roditelja i nastavnika, o njemu se govori kao o "dobro prilagođenom" djetetu i često se smatra "veselijim" nego što je ono u stvarnosti, a to je zbog njegovog ranog razvoja i njegove sposobnosti da ostavi dobar utisak.

Introvertno dijete je kolebljivo i stidljivo. Ono u principune voli sve nove situacije, a novim predmetima prilazi sa oprezom, ponekad i sa strahom. Ono se samo igra i više voli da ima jednog nego više prijatelja. Šire rasprostiranje je prednost za ekstrovertno dijete. Introvertna djeca su česti uzroci briga za roditelje, ali su jednako "normalni" i inteligentni kao i drugi tip djeteta. Izgledaju zamišljeno i vole da razmišljaju. Imaju bogat imaginativan život. Da bi razvili svoje skrivene talente najviše im je potrebno vrijeme i vremenom će se naučiti da se u svijetu osjećaju kao kod kuće.

Slabosti i kvaliteti
Ekstrovertna zrela osoba je društvena, upoznaje druge polunačine i interesuje se za nešto ili za svašta. Voli da organizuje skupove, grupe, zabave i obično je aktivna na opšte zadovoljstvo. To je tip osobe koji čuva naš posao i društveni život. Ekstrovertni intelektualci imaju slične kvalitete, najbolje rezultate daju radeći skupa sa drugima, podučavajući ih ili im prenoseći svoja znanja na neki način, a njihovi dobri odnosi sa svijetom pomažu im da rade efikasnije. Ekstrovertni tip teži da bude optimista i entuzijast, ali se njihov entuzijazam uvijek ne završi baš najbolje. Istina je da odnosi koje uspostave sa drugim ljudima često budu raskinuti.

Slabost ekstrovertnog tipa leži u tendenciji plitkosti i zavisnosti od drugih, njihovoj potrebi da ostave dobar utisak i ne uživaju ništa više nego bilo koji drugi posmatrač. Ne vole da budu sami jer tada razmišljaju morbidno i to sa odsustvom samokritike što ih čini više privlačnim spoljašnjem svijetu nego svojoj porodici ili neposrednom okruženju gdje mogu biti vidjeni bez maske. Pošto su dobro prilagođeni u društvu obično prihvataju moralne norme i dnevne konvencije, u prosuđivanju teže komformističkom mišljenju, društvu su korisni i apsolutno neophodni za zajednički život.

U drugoj ruci, introvertna zrela osoba u principu ne voli društvo, a u velikim skupovima se osjeća usamljeno i izgubljeno. Osjetljivi su i plaše se komičnih situacija i često su nesposobni da uče kako da se ponašaju u društvenim situacijama. Nespretni su, iskreni i ne govorljivi, skrupulozni, tačnije rečeno komično su uljudni. Teže visokoj svjesnosti, kritični su i čuvaju svoje najbolje kvalitete za sebe i za mali broj ljudi koji im nešto znači i zato su prirodno malo shvaćeni. Svoje najbolje kvalitete mogu da pokažu samo u "intimnom" okruženju, teže da stoje sa strane i zato su manje uspješni nego njihove ekstrovertne kolege. Ne rasipaju energiju u pokušaju da impresioniraju druge niti je troše na društvenim aktivnostima. Često posjeduju rijetka znanja ili razvijaju neki talenat iznad prosječnih standarda.

Introvertnim ljudima je najbolje kada su sami ili kada su u maloj intimnoj grupi, u konverzaciji daju prednost svom sopstvenom mišljenju i ono im je značajnije nego neko opšteprihvaćeno mišljenje. Neko introvertan će ostaviti za kasnije da pročita neku knjigu koja je popularna ili će umanjiti vrijednost nečemu što je opšte prihvaćeno. Ova nezavisnost u rasuđivanju i nedostatak konvencionalnosti mogu biti valorizovani ako ih oni ispravno shvate i koriste. U inat svom nedostatku društvene hvale oni imaju odane i saosjećajne prijatelje.

Razmevanje, prilagodjavanje, brak i prijateljstvo

Ova se dva tipa ljudi, na nesreću ne razumiju i teže da vide samo tuđe slabosti tako da su za ekstrovertni tip introvertni ljudi egoistični i neprilagođeni dok introvertni za ekstrovertne ljude misle da su površni i neiskreni. Sasvim je jasno da razlike u stavovima mogu prouzrokovati nerazumijevanje i teškoće na primjer u braku, što je još čudnije ovdje je prisutna tendencija oba tipa ljudi da se žene sa ženama suprotnog tipa. Svako se potajno nada da će se nametnuti. Miran i zamišljen čovjek pronalazi živahnu i praktičnu ženu koja uz to usklađuje svoje društvene aktivnosti sa poslom i profesionalnom karijerom, a stidljiva povučena žena privlači muža koji je veseo tako da ženi stvara sigurnost dok ga čeka da se vrati kući. Sve to ide dobro dovoljno dugo dok se oni prilagođavaju raznim životnim potrebama: izgradnji porodice, uspostavljanju karijere ili pravljenju sigurne finansijske pozicije.

Ako su na tom planu zadovoljni njihov brak je za spolja idealan, ali ako budu tražili stvarno razumijevanje ili potpunije drugarstvo teškoće će se pojaviti, svako će govoriti svojim jezikom... Ono što su vrijednosti za jednoga za drugoga su negacije vrijednosti. Oni postaju kritični za svako interesovanje ili nedostatak interesovanja onog drugog ili za njihove prijatelje. Jedno od njih dvoje pokušava ono drugo da gurne u aktivnost. Svako od njih osjeća nerazumijevanje onog drugog i nalazi razlog za samosažaljenje ili traži još nekog od koga će imati neophodnu podršku i razumijevanje ili najmanje privid toga.

Neprijatna se nit i dalje razvija i dva različita tipa ličnosti počinju da budu ljuti na različitosti onoga drugog. Ponekad će tolerancija i pokušaj prepoznavanja (razumijevanja) vrijednosti onog drugog biti most iznad ponora, najmanje za neko izvjesno vrijeme ali ako toga nema često će biti prisutni otvoreni sukob i nasilje, čak iako, kako to Jung kaže, to zadire i u krajnju intimnost. Stvarno rješenje ovih problema leži u jednom udaljenom razvitku svake od ličnosti do čega u mnogim slučajevima jedino može doći uz potrebnu psihološku pomoć. (...)

U pravljenju razlika između ekstrovertnih i introvertnih ličnosti treba sagledati sve razlike između njih. Introvertna ličnost se povlači nazad i oklijeva na jedan sasvim osoben način, ali ne u maniru nekog drugog introverta. Ekstrovertna ličnost gradi svoj odnos sa svijetom koristeći intelekt, osjećanja, razum, percepcije i na kraju intuiciju. U borbi za opstanak svako koristi ono što Jung zove "njihova najrazvijenija funkcija".

Van mreže Wanderer

  • Super moderator
  • Jet Set ApaFun-a
  • ****
  • Poruke: 10 721
  • Zahvalnica 708
  • Pol: Žena
  • Fiddle-dee-dee
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Chrome 16.0.912.75 Chrome 16.0.912.75
Odg: Tipovi ličnosti i temperamenta
« Odgovor #1 poslato: 08 Januar 2012, 13:12:02 »
Koga ne mrzi da se probija kroz ovoliki tekst, neka se pronađe :D

Ja sam školski primer ekstravertnog kolerika. Siroti moj muž ;D

Van mreže Calista

  • VIP član
  • Jet Set ApaFun-a
  • ***
  • Poruke: 3 125
  • Zahvalnica 260
  • Pol: Žena
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • MS Internet Explorer 8.0 MS Internet Explorer 8.0
Odg: Tipovi ličnosti i temperamenta
« Odgovor #2 poslato: 08 Januar 2012, 13:43:15 »
To smo učili kod Vučkovićke, if you remember vamp profesorke   :D
Ja sam pola-pola kolerik - sangvinik, više extrovertno nego intro, mada bude i to. Sve zavisi, nije to baš tako lako za konstantnu procenu   ;D