Autor Tema: Josif Pančić  (Pročitano 1153 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Alberta

  • ...where you've been so long...
  • VIP član
  • Jet Set ApaFun-a
  • ***
  • Poruke: 9 435
  • Zahvalnica 698
  • Pol: Žena
  • Okruglo, pa na ćoše
  • :
  • Windows XP Windows XP
  • :
  • Opera 11.01 Opera 11.01
Josif Pančić
« poslato: 05 April 2011, 16:57:34 »

Josif Pančić
Ugrini kod Bribira u Hrvatskoj, 5. aprila 1814. — Beograd, 25. februar 1888.


Bio je srpski lekar, botaničar i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije. Otkrio je novu vrstu četinara koja je po njemu nazvana Pančićeva omorika, a po njemu je nazvan i najviši vrh Kopaonika (Pančićev vrh) na kome se nalazi mauzolej sa njegovim posmrtnim ostacima.


Biografija

Pančić je rođen u selu Ugrini kod Bribira, u Vinodolu, Hrvatska, kao četvrto dete oca mu Pavla i majke Margarite. Roditelji su mu bili siromašni, a stric mu je bio u Gospiću arhiđakon, te ga je on sebi uzeo i o njegovom se školovanju starao. Osnovnu školu izučio je u Gospiću u Lici, a gimnaziju u Rijeci. Iz Rijeke je prešao u Zagreb (1830) da nastavi školovanje u visokoj školi Regia Academica Scientiarum. U dodiru sa Mađarima saznao je da u Pešti postoji Medicinski fakultet, na kome se u to vreme održavala i nastava iz prirodnih nauka, i zaželi da tamo nastavi svoje studije. Nakon završetka medicinskog fakulteta i postao je doktor medicine (1842.) izradivši tezu Taxilogia botanica, koju je posvetio svome stricu Grguru.

Josif Pančić, spomenik u studentskom parku u Beogradu


Služba

Nije želeo da stupi u državnu službu i rešio je da radi privatno kao lekar. Ali, od lekarske prakse nije mogao da živi, jer nije imao dovoljno pacijenata, a i oni što su dolazili bili su većinom siromašni. Proveo je dve godine u Ruksbergu u Banatu, gde je ce bavio i vaspitanjem dece vlasnika tamošnjih rudnika Hofmanova. Za to vreme je upoznao floru Banata, obišao je i Deliblatsku peščaru i peo se na Karpate, a u rudnicima je upoznao mnoge interesantne stene i minerale.

Posle dve godine otišao je u Liku da poseti svoga strica i dobrotvora Grgura i brata Matu. Tu je pravio izlete po okolini, penjao se na Velebit i prikupio dosta biljaka iz flore Primorja.

Odatle se uputio u Beč da dovrši odredbu svoga herbarijuma, koji je sakupio oko Pešte, Budima i u Transilvaniji, a ujedno i da bolje prouči Jestastvenicu. U bečkom Prirodnjačkom muzeju je proučio i odredio svoje prikupljene biljke, a u isto vreme je pratio i predavanja čuvenog botaničara Endlera. U Beču se zadržao godinu dana, gde se upoznao sa Vukom Karadžićem. Vuk ga je uputio u Srbiju da stupi u državnu službu.

Pančić je poslušao Vuka i došao u Srbiju meseca maja 1846. godine za vreme vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića. Ali, kako je Vuk imao u Srbiji i dosta neprijatelja, njegova preporuka nije vredela ništa, pa je čak zbog toga i zbog želje da bude postavljen u Užicu, u čijoj se okolini skrivao veliki broj protivnika Karađorđevića, Pančić postao sumnjiv i nije mogao dobiti to mesto. Čekajući na postavljenje, obilazio je užički kraj, i bavio se izučavanjem biljnog sveta.
Pančić je gotovo ostao bez sredstava za život i pomišljao je da se vrati, no u tome momentu dobije poziv od Avrama Petronijevića, ministra inostranih poslova, koji je imao fabriku stakla u neposrednoj okolini Jagodine, da se privremeno primi za lekara u tome mestu i da kao lekar radi na suzbijanju zaraze trbušnog tifusa, koja se širila među radnicima fabrike. Pančić je pristao, bio na toj dužnosti pola godine i sa uspehom je završio svoj posao.

Josif Pančić, poprsje u Botaničkoj Bašti u Beogradu

Baveći se tamo on se upozna sa letnjom i jesenjom florom Jagodine, Belice i Crnoga Vrha. Stanovnici Jagodine su zavoleli Pančića kao savesnog lekara i plemenitog čoveka i kada je Pančiću ponuđeno mesto za fizikusa u Negotinu, Jagodina je tražila da zadrži Pančića. U tome je i uspela i Pančić je u februaru 1847. g. postavljen za kontraktualnog lekara i fizikusa jagodinskog okruga. Oko polovine juna odlazi u Aleksinačku Banju odakle se prvi put penje na Rtanj i Ozren. Iste godine je zatražio otpust iz austrougarskog podanstva i zatražio srpsko državljanstvo.

Krajem iste godine dobio je premeštaj u Kragujevac i postavljen je na upražnjeno mesto za privremenog okružnog fizikusa. Za vreme službe u Jagodini, Pančić je odlazio i u Ćupriju i tu je upoznao Ljudmilu, ćerku barona inženjera Kordona, koju je zatim kao lekar u Kragujevcu isprosio i u januaru 1849. g. se venčao u pravoslavnoj crkvi u Ćupriji.


Profesor prirodnih nauka

1850. godine primljen je za člana Društva srpske slovesnosti, a 1853. je postavljen za profesora prirodnih nauka u Liceju, najpre za kontraktualnog profesora, a kada je 1854. dobio srpsko državljanstvo dr Josif Pančić je postavljen za redovnog profesora u Liceju, iako do tada nije, sem doktorske disertacije, imao nijedan publikovan naučni rad. Postavljen je za profesora samo na osnovu saznanja i uverenja da je on najbolji poznavalac flore Srbije. U Liceju i docnije u Velikoj školi Pančić je ostao do kraja života.

Selo Đurići na planini Tari, mesto gde je Pančić otkrio omoriku


Pančićeva omorika

Godine 1855. Pančić je prvi put čuo da u Zapadnoj Srbiji postoji posebna vrsta četinara - omorika. Deset godina kasnije je dobio dve njene grane. Trebalo je da prođe još deset godina da na planini Tari, u zaseoku Đurići,  1877., pronađe do tada nepoznati četinar koji je kasnije po njemu dobio ime - Pančićeva omorika (Picea omorika (Pančić) Purkyne).
Tokom svoga višegodišnjeg rada otkrio je 102 i opisao oko 2.500 biljnih vrsta.


Učena društva

Bio je član u sledećim učenim društvima:
Društvo srpske slovesnosti
Prvi predsednik i redovan član srpske kraljevske Akademije nauka,
Srpskog učenog društva, Regia societas botanica ratisbonenbis,
Srpskog Arheološkog društva,
Srpskog lekarskog društva,
Pevačkog društva i
Društva za poljsku privredu.
Počasni član bavarskog društva Polichia, Podrinske Sloge i Aleksin.

Dopisni član:
Jugoslovenske Akademije nauka i umetnosti,
Ugarske Akademije nauka,
Brandenburškog botaničkog društva,
Bečkog geološkog inštituta i jestastveničkog društva u Šerburu, i zoološkog botaničkog društva u Beču.


Odlikovanja

Od odličja imao je:
orden sv. Save I stepena,
Takovski krst,
Krst društva crvenog krsta.

Pančićeva omorika