Opste teme > Medicina

Vesti i zanimljivosti iz sveta medicine i genetike......

<< < (45/52) > >>

Igor:
Kućna topionica masnoća



Holesterol spada u lipide, koje je naš organizam sposoban da proizvede i koji su mu u izvesnoj meri potrebni. Međutim, njegov previsok nivo je faktor rizika po zdravlje. Sniženjem nivoa holesterola za 1-2 jedinice možemo da smanjimo rizik nastanka kardiovaskularnih oboljenja za najmanje 10 procenata. Sniženje nivoa holesterola može se, pored upražnjavanja odgovarajućih telesnih aktivnosti i ishrane, najbolje postići unošenjem omega-3 masnih kiselina, koje spadaju u nezasićene masne kiseline. Američka asocijacija za srce napravila je listu namirnica koje utiču na smanjenje nivoa holesterola u krvi: * Kaša od algi - aktivna komponenta u ovoj kaši, eritadenin, utiče na prirodno razlaganje i izbacivanje masnoća iz krvi * Koštunjavo voće i masline - obezbeđuju organizmu korisne omega-3 masnoće, niskokalorični su i nivo holesterola mogu sniziti čak za trećinu * Sveža soja - proteini iz soje snižavaju holesterol za gotovo deset odsto, isto koliko i sve vrste cerealija * Borovnice - sadrže antioksidans ferostilbin za koji je potvrđeno da povoljno utiče na razlaganje masnoća u krvi * Losos - bogat je omega-3 masnim kiselinama i dobrim HDL masnoćama * Beli luk - uz sve druge antioksidanse kvalitete, pospešuje regulaciju LDL masnoća i redukciju loših masti u krvi * Avokado - osobe sa visokim vrednostima holesterola koje su se podvrgle dijeti temeljenoj na ovom voću, za samo jednu nedelju nivo holesterola svele su na poželjne vrednosti * Pasulj - preporučuje se u gotovo svim dijetama za snižavanje telesne težine i odličan je "sagorevač" masti * Jabuke - odličan su antioksidans koji veoma uspešno pospešuje i izbacivanje masnoća * Voće i zeleno povrće - obezbeđuje organizmu neophodne vitamine, minerale, prirodan šećer, vlaknaste materije, a pošto su i odlični antioksidansi, utiču i na razlaganje i izbacivanje masnoća iz organizma. ULOGA ISHRANE Dijeta ili terapija modifikacijom ishrane je neophodna u svim oblicima hiperlipidemija. Kod hipertrigliceridemije dijetetska ishrana je često zapravo jedina mera lečenja. Adekvatna dobro balansirana ishrana u slučaju povećanja holesterola može dovesti do značajnog smanjenja njegovog nivoa. Četiri faktora ishrane koji imaju nepovoljne efekte na metabolizam lipida i lipoproteina su: * povećan ukupan unos masti * povećan unos zasićenih masti * povećan unos holesterola * preveliki kalorijski unos Sama redukcija učešća masti u ishrani na 30% dnevnog energetskog unosa dovodi do snižavanja nivoa holesterola za 0.50 mmol/l. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da ukupni unos masti ne bude veći od 30% dnevne potrebne energije. Skoro ½ od potrebne količine masti treba da potiče od mononezasićenih masnih kiselina a ostatak od zasićenih i polinezasićenih masnih kiselina. Ako se izostavi samo jedno jaje dnevno, dolazi do pada holesterola za 0.2 mmo/l. Umereno gojazne osobe posle dijeteskog režima ako dostignu normalnu telesnu masu prati pad nivoa holesterola za 0.80 mmo/l. Osnovni dijetni plan u ishrani bolesnika sa hiperlipidemijama je ograničenje ukupnog unosa masti, smanjivanje unosa zasićenih i trans-masnih kiselina, a povećanje unosa nezasićenih masnih kiselina cis-konfiguracije. Masti treba da čine najviše do 30%, ukupnog energetskog unosa. Belančevine čine 15-20% , ugljeni hidrati 50-60% energetskog unosa. BELI LUK Sadrži supstance na bazi sumpora koje imaju antibiotsko dejstvo, šire krvne sudove i sprečavaju zgrušavanje krvi. U kombinaciji sa kalijumom, selenom i vitaminima A i C, te supstance jačaju imunološki sistem. Evropska studija potvrdila je da redovno konzumiranje belog luka snižava krvni pritisak i holesterol, sprečava arteriosklerozu i štiti od tumora, naročito od tumora creva. ORASI Redovno konzumiranje oraha (četiri do pet dnevno) snižava holesterol i sprečava srčana oboljenja. Tome doprinosi visok sadržaj vitamina grupe B, a pre svega folne kiseline (B9), koja sprečava taloženje masti u ćelijama, ali i esencijalnih masnih kiselina koje obezbeđuju elastičnost krvnih sudova i razređuju krv. Tome treba dodati i visok sadržaj minerala (cinka i bakra) i vitamina E, jednog od najefikasnijih antioksidanasa. LIMUN Sadrži kalijum, koji predstavlja protivtežu natrijumu, odgovornom za povišen krvni pritisak. Osim toga, sadrži dragocena esencijalna ulja (snižavaju loš holesterol), limunsku kiselinu (ima dezinfekciono dejstvo) i vitamin C (neutrališe slobodne radikale i podstiče cirkulaciju). Stručnjaci za rak ustanovili su da svi agrumi smanjuju rizik od raka usne duplje, organa za varenje, pankreasa i grlića materice. PASULJ I BORANIJA Prema jednoj studiji Kentaki univerziteta, porcija boranije dnevno snižava holesterol za 20 odsto u roku od tri nedelje. Za to su zaslužna vlakna koja ograničavaju apsorpciju masti i blagotvorno deluju na creva. Pasulj snižava holesterol, reguliše pritisak, pun je minerala, a po najnovijim istraživanjima, štiti organizam od kancera. Pasulj ima visoku energetsku vrednost (100 g pasulja ima 600 kJ ili 143 kcal) i biohemijski sastav koji organizmu osigurava sve potrebne sastojke za normalan rast i razvoj. ZELENI ČAJ Istraživanja kineskih naučnika pokazala su da ekstrakti zelenog i crnog čaja smanjuju holesterol. Tokom 12 nedelja 240 ljudi je uzimalo ili kapsulu sa ekstraktima čaja ili placebo. Svaka kapsula bila je ekvivalent za 35 šoljica crnog i sedam šoljica zelenog čaja, 150 miligrama ekstrakta iz zelenog čaja, 75 miligrama ekstrakta crnog čaja i 150 miligrama polifenola, antioksidanata koji se nalaze u čaju. Utvrđeno je da su ispitanici koji su 12 nedelja uzimali kapsule sa ekstraktima čaja imali za 16 odsto niži nivo holesterola. ČOKOLADA Najnovija istraživanja pokazala su da čokolada sadrži polifenole, hemijske supstance koje poboljšavaju rad srca. Polifenoli, kojih u jednoj kockici čokolade ima koliko i u čaši crvenog vina, sprečavaju oksidaciju LDL-holesterola u takozvani loši holesterol koji je štetan za arterije. Čokolada povećava nivo dobrog holesterola za deset posto i tako za 20 odsto smanjuje rizik od srčanih komplikacija. JABUKE - Cvetovi jabuke se u narodnoj medicini koriste za snižavanje nivoa holesterola i imaju antikancerogeno delovanje. Jabuke su bogate antioksidantom kvercetinom, koji pomaže da se oslobodite slobodnih radikala koji tumaraju telom. Sadrže i pektin, koji potpomaže smanjenje nivoa holesterola u organizmu.Jedite ih umesto grickalica jer sadrže samo 50 kalorija. Dobre su u žitaricama ili salati, pečene sa suvim grožđem. LIMUN I BELI LUK Dobro oprati i samleti 3 veća limuna u mašini za mlevenje mesa. Sa njima samleti i 30 češnjeva belog luka. Samlevenu masu sipati u litar vode i kuvati do ključanja. Poklopiti i ostaviti da odstoji 12 sati. Procediti i sipati u staklenu flašu i držati u frižideru. Svakog jutra popiti 1 decilitar na prazan želudac. Terapija traje 40 dana. Nakon 40 dana pauzirati 20 dana, a potom nastaviti u narednih 40. LOSOS Ulje lososa je bogato omega 3 masnim kiselinama koje snižavaju povišen nivo holesterola u krvi i sprečava njegovo taloženje na zidove krvnih sudova, što je značajan faktor rizika u nastajanju kadiovaskularnih bolesti i njihovih komplikacija. MOĆ KEČAPA Stručnjaci su utvrdili da kečap razara LDL holesterol, opasan za kardiovaskularni sistem, i tako podstiče normalan rad srca. Paradajz sadrži niz izuzetno efikasnih i aktivnih biohemijskih elemenata, od kojih se posebno izdvaja likopen, zahvaljujući kome ovo povrće ima karakterističnu crvenu boju. LEŠNICI Mnogobrojna istraživanja pokazala su da konzumiranje samo 50 grama lešnika u toku dana smanjuje LDL za 4,4 procenta. Ali s obzirom na to da sadrže veliki broj kalorija, držite se malih količina. OVSENE PAHULJICE Ovsene pahuljice mogu drastično da snize nivo holesterola ukoliko ih konzumirate jedanput dnevno, najbolje za doručak. Ovi rezultati ostvarljivi su zahvaljujući visokom procentu rastvorljivih vlakana koja se vezuju za žučne kiseline koje su odgovorne za stvaranje LDL. CRNO VINO Crno vino sadrži flavonoide, snižava LDL već i pomaže u prevenciji bolesti srca. Ukoliko imate problema sa LDL holesterolom preporučena dnevna doza crvenog vina za muškarce su dve čaše, a za žene jedna. SOJA Bilo koji proizvod napravljen od soje pomaže u redukciji LDL holesterola. Dovoljno je samo 25 grama sojinih proteina u toku dana. Ipak, treba biti oprezan. Ukoliko opstoji rizik od dobijanja raka prostate ili raka dojke, zaboravite na soju. KUKURUZ Kukuruz obiluje prehrambenim vlaknima koja snižavaju holesterol, folnom kiselinom koja čuva krvne sudove i vitaminom B1 važnim za dobar rad mozga. Za vreme kuvanja ili pečenja kukuruza oslobađaju se molekuli koji štite organizam od štetnog uticaja slobodnih radikala. To povećava antioksidativnu moć kukuruza, pa on štiti od raka, bolesti srca, katarakte i alchajmerove bolesti. PISTACI Šačica pistacia na dan smanjuje holesterol i arterije održava zdravim. Samo 84 grama pistacia na dan dovoljno je da uveliko umanji rizik od obolevanja. Naučnici su ispitivali tri grupe. Nakon samo mesec dana kod onih koji su ga jeli primećen je pad holesterola. Kod onih koji su ga jeli najviše holesterol se snizio za 11,6 posto. On sadrži antioksidant lutein, kojeg takođe ima i u zelenom lisnatom povrću i u voću jarkih boja. Stručnjaci poručuju da ga je mnogo bolje jesti neslanog, jer so povećava pritisak. No što se tiče učinka na holesterol to je sasvim svejedno. BROKULI Brokuli je veoma bogata antioksidansima (kvercetin, glutation, beta karotin, vitamin C, indoli, lutein, glukarat, sulforafan). Smatra se antikancerogenom i reguliše holesterol i šećer u krvi. Kuvanjem se neki antioksidansi uništavaju. CRNI LUK Luk povećava korisni holesterol, a smanjuje štetni. Deluje protiv krvnih ugrušaka, astme, hroničnog bronhitisa, polenske kihavice, dijabetesa, aterioskrleroze, dijabetesa i infekcija. Deluje antibiotski. GROŽĐE Gožđe snižava holesterol i uklanja masne naslage. Sveži sok od grožđa bogat je vitaminima A, B i C i raznim mineralima. Sadrži oko 20 odsto šećera, pa je i energetski vredna namirnica. Ovo voće je veoma važan izvor bioflavonida, koji štite organizam od slobodnih radikala. Zbog različitih antioksidansa, grožđe ima i snažan efekat protiv bakterija, virusa, upala i alergija. Preporučuje se protiv loše cirkulacije, a važno je i u usporavanju starenja, odnosno sprečavanju demencije i degenerativnih očnih bolesti. GREJPFRUT Pektin iz grejpfruta snižava holesterol i učestvuje u prevenciji srčanih tegoba i moždanog udara. Likopen, limonin i ostale biološki aktivne supstance pomažu u zaštiti od kancera. A vitamin C je moćan antioksidans i pomaže u prevenciji srčanih oboljenja i ispoljava ostala delovanja. BADEMI Bademi su bogati mononezasićenim masnim kiselinama koje obaraju holesterol. Mononezasićene masne kiseline održavaju holesterol pod kontrolom. Vitamin E antioksidans sprečava akumuliranje masnih plakova u arterijama. Bademi svojim sastavom doprinose izgradnji kostiju, regulisanju rada srca i normalizovanju krvnog pritiska. MORSKE ALGE I naučno je dokazano da morske alge umanjuju nivo hlesterola u krvi. Sadrže izuzetne količine mineralnih elemenata - do 36 procenata svoje suve mase: natrijum, kalcijum, hlor, kalijum, sulfate, fosfate, a od mikroelemenata jod, gvožđe, bakar, cink, selen, molibden, fluoride, mangan, bor, nikl i kobalt. Crvene i zelene alge sadrže toliku količinu joda da je dovoljno pojesti samo jedan gram da se obezbede dnevne potrebe. Sadrže i nekoliko vitamina, kao što su karotin i vitamin C, kao i vitamin B12 koga nema u većini biljaka. One sadrže malo masti, svega 1 do 5 odsto suve materije, ali te masti imaju visoki procenat esencijalnih masnih kiselina. Zelene alge sadrže linoleinsku i alfa-linoleinsku masnu kiselinu. Takođe, imaju visok nivo vlakana, 32 do 50 % suve materije, koja smanjuje holesterol!

-----------------------------------------------------------------------------

Izvor: Bilje i zdravlje

Igor:
SEKS PODMLAĐUJE



Često vođenje ljubavi pomaže u održavanju zdravlja srca i dobre forme, tera stres i loše raspoloženje, uklanja bolove i prolepšava

Seks je pravi eliksir mladosti i lepote a, što je najbolje, ne možete da preterate u doziranju. U istraživanju sprovedenom na škotskom Univerzitetu Rojal Edinburg, ispitanici su morali da procene starost drugih ljudi. Oni koji su izgledali sedam ili čak 12 godina mlađe nego što zaista jesu imali su jednu zajedničku naviku - često su vodili ljubav, u proseku četiri puta nedeljno. Naravno, moguće je da su se tako dobro zabavljali baš zbog svog izgleda, ali naučnici ističu da seks zaista prolepšava. Na primer, kod žena podiže nivo hormona estrogena koji čini kosu sjajnom, a kožu mekom i nežnom.

Vođenje ljubavi jača mišiće

Uzavrele strasti vaš će krevet pretvoriti u pravu teretanu. Pokreti za vreme vođenja ljubavi, kao i automatsko stezanje mišića, lepo će zategnuti ruke, nogu i zadnjice. Običan seks, bez ikakvih akrobacija, sagoreva četiri kalorije u minutu i podiže puls na 150, baš kao kod sportista pri maksimalnim naporima.


Prepuštanje strastima takođe može da vam pomogne da lakše prebrodite sezonu gripa i prehlada. Istraživanje američkog Univerziteta Vilkes pokazalo je da vođenje ljubavi barem jednom nedeljno povišava nivo antitela imunoglobina A za 30 odsto, što značajno poboljšava odbranu organizma od svih virusa i bakterija. Za žene bi migrena mogla da bude razlog da se prepuste ljubavnim užicima, a ne da ih izbegavaju. Porast nivoa hormona endorfina i kortikosteroida tokom seksualnog uzbuđenja i orgazma deluje kao odlično sredstvo protiv bolova. Osim migrena i glavobolja, seks može da olakša i druge hronične bolove, poput onih koji prate artritis, a odličan je i za oslobađanje od napetosti i stresa.

Takođe, vođenje ljubavi tri puta nedeljno može da prepoloviti rizik od srčanog udara kod muškaraca, pokazalo je istraživanje Univerziteta Kvins. Budući da poboljšava cirkulaciju, seks je odličan u prevenciji svih bolesti srca. Seks takođe lagano smanjuje holesterol, a porast nivoa testosterona tokom seksa jača mišiće i kosti.

Prostogladin, hormon koji se nalazi u semenoj tečnosti, deluje na ženske hormone, poboljšava raspoloženje i smanjuje rizik od depresije. Žene koje vode ljubav jednom nedeljno (izuzev u vreme menstruacije) takođe imaju redovnije cikluse. Redovan seks jača i mišiće karlice i tako štiti od inkontinencije.

-----------------------------------------------------------------------------

Izvor: Press

Igor:
Napetost koju niko ne želi



Kada su mišići napeti ili zgrčeni, osećamo jake bolove i menja se statika našeg tela. Od ovog problema - privremenog ili hroničnog - pati veliki broj ljudi. Doktor Martin Marijanovič, ortoped specijalizovan za bolesti kičme i predsednik Nemačkog društva za endoskopiju kičme i interventnu terapiju bola, govori o uzrocima i načinima lečenja mišićne napetosti.

„Kada nam se mišići zgrče, nastaju problemi. Kod 60 odsto pacijenata koji se jave lekaru zbog bolova u leđima, tegobe su uzrokovane mišićnom napetošću, a ne diskusom hernije ili problemima sa pršljenovima“, ističe doktor Marijanovič.
U većini slučajeva, za ove probleme odgovoran je način života.
„Trajna mišićna napetost ne prouzrokuje samo veoma jake bolove na dotičnom mestu, već može da izazove tegobe i u drugim delovima tela. Glavobolja je često posledica napetosti u predelu ramena i vrata“, kaže doktor Marijanovič. Mišićna napetost oštećuje i sam mišić. Pod dejstvom hronične mišićne napetosti mišićno tkivo počinje da se menja i telo se pretvara u beskorisno vezivno tkivo. U jednom trenutku dolazi do poremećaja statike tela. Osim toga, napetost uzrokuje nepravilno držanje i zauzimanje određenog položaja za ublažavanje bola.

Kako sprečiti
„Redovna fizička aktivnost je najbolja zaštita od mišićne napetosti“, kaže doktor Marijanovič. „Vrste sportova, kao što su brzo hodanje, vožnja bicikla ili plivanje, odlična su zaštita od napetosti“, ističe on, ali upozorava da ne treba preterivati kako sportska aktivnost ne bi bila kontraproduktivna. On savetuje kretanje i tokom dana, na radnom mestu: kad telefonirate ustanite ili hodajte, ne zadržavajte se dugo u istom položaju.

Lekovi
Doktor Marijanovič ima pozitivno iskustvo sa kinin-sulfatom. Reč je o prirodnoj supstanci, koja, za razliku od hemijskih sredstava protiv napetosti i analgetika, ne deluje na centar u mozgu, već na nervne završetke preko kojih se impulsi prenose do mišića. Kinin, između ostalog, sprečava stvaranje supstanci koje izazivaju bol i upale. Biljka repuh ili lopuh takođe se dobro pokazala, ali doktor Marijanovič upozorava da pre primene bilo kog leka treba proveriti da li su uzroci napetosti možda ipak organske prirode. Ukoliko se tegobe nastave uprkos terapiji i traju duže od dva meseca, obavezno se treba javiti lekaru.
I masaže su dobra metoda za opuštanje mišića, ali na duži rok se bolji rezultati postižu specijalnim vežbama, koje pacijentima treba da pokaže psihoterapeut. Mišićnu napetost ćete najbolje sprečiti ako redovno vežbate, ali imajte na umu da je, pored vežbi snage, važan i trening koordinacije pokreta i ravnoteže (npr. joga).

-----------------------------------------------------------------------------

Izvor: Blic

Igor:
Voda ima sećanja


Voda je neophodna za dobro zdravlje, u vodi je započeo život, bez vode ne bismo mogli da živimo. Dr. Jacques Benveniste, francuski lekar, specijalista imunologije je otkrio nove naučno zasnovane osobine vode a novu metodu kojom je došao do ovih novih saznanja nazvao digitalnom biologijom.

1. Kada se neka supstanca rastvori u vodi, voda nosi sećanje na tu supstancu čak i u trenutku kada koncentracija te supstance toliko opadne da u vodi ne ostane ni jedan molekul te supstance.

2. Molekuli bilo koje supstance imaju spektrum određenih frekfencija koje se mogu snimiti digitalnom tehnikom, ako se ovakav snimak frekfencija određene supstance pusti u vodu (pomoću elektronskog transduktora), tretirana voda će se ponašati kao da je ta određena supstanca prisutna u njoj.

Dr. Jacques Benveniste (1935-2004) je takođe eksperimentima dokazivao da voda ima memoriju i da se informacije iz vode mogu prenositi preko telefona i interneta, čime je hteo da podrži homeopatski način lečenja (malim dozama leka).
Pomisao da voda čuva "sećanja" koja se mogu digitalno snimiti i da se to može preneti na drugu vodu čak i kad supstanca više nije prisutna je prilično šokantna.

U vodu ubacujemo bezbroj hemikalija, otpadnih materija i pokušavamo posle da ih odstranimo prečišćavanjem vode ali ako ova nova saznanja primenimo ne postoji ni jedan način da se sve štetne materije otklone iz vode jer ona poseduje sećanje na njih.

Kada se beba rodi njen organizam sadrži 80% vode, kod mnogih ljudi koji umru od starosti organizam sadrži samo 50% vode, sa ove tačke gledišta jednostavno je optužiti vodu kao razlog starenja. Odgovarajuća hidratacija organizma je neophodna za otklanjanje otpadnih materija iz ćelija, za zdrav mozak, vodom se transportuju hranjive materije, lubrikacija, regulacija temperature, održavanje strukture tkiva. Hronična dehidratacija vodi ka mnogim problemima kao što su konstipacija, potstiče mnoga stanja kao što su alergije, astma dijabetes, artritis. Dobra hidratacija za dobro zdravlje bi moglo da se smatra jednostavnim rešenjem ali da li je sve baš tako?

Otkriće Dr. Jacques Benveniste's pokazuje da mi ustvari vrlo malo znamo o vodi, svi bi smo trebali da unosimo pročišćenu vodu jer ona utiče na sve aspekte našeg tela i omogućuje da ono savršeno funkcioniše ali pomisao na to da u vodu ubacujemo razne vrste đubreta, hemikalija koje s obzirom da voda ima "sećanje" ni jedno postrojenje ne može da prečisti takođe utiče na to šta sa njom unosimo u naše telo. Ovo saznanje bi trebalo da probudi i pojedinačnu svest o tome i obavezu da pazimo šta dodajeno ili bacamo u vodu kako bi se ona pročistila jer samo potpuno čista voda doprinosi zdravlju.

-----------------------------------------------------------------------------

Izvor: TopVita

Igor:
Veliki obim struka povećava nivo holesterola u krvi, kao i šanse za dijabetes i srčani udar



Stomak upozorava...
Višak kilograma uvek se taloži tamo gde nam najmanje treba - kod oba pola to je obično stomak. Vežbe, trčanje, dijete i neizbežni trbušnjaci su klasično oružje u borbi protiv "kosog profila", koji za većinu ljudi predstavlja estetski problem. Međutim, značajniji razlog zbog kog bi trebalo da se rešite loptastog stomačića jeste zdravstveni.
Prekomerna telesna težina, naročito masne naslage na stomaku, podstiče jetru da oslobađa svoje zalihe zasićenih masnih kiselina, što povećava nivo holesterola u krvi. Takođe, menja se i nivo hormona koji su ključni za skladištenje masti, kao i apetit, pa se pojačava osećaj gladi. Jedete sve više, a vaše telo skladišti masnoće - i sve to postaje začarani krug. Posledica toga je narušeno zdravlje i povećan rizik od bolesti, prvenstveno dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, problema s kičmom, hronični umor, proširene vene i povećan rizik od raka dojke.
Poremećen ciklus insulina
Istraživanja su potvrdila da žene čiji je obim struka usled povećane telesne težine povećan za 40 cm imaju pet puta veću verovatnoću da obole od dijabetesa nego one s normalnom težinom. Naime, kod osoba s povećanom telesnom težinom poremećen je ciklus insulina. Taj važan hormon koji proizvodi pankreas ima ulogu prenosioca šećera iz krvi do ćelija mišića, gde se koristi kao izvor energije. Međutim, kada šećer ostaje u krvi, to podstiče pankreas da još više proizvodi insulin, što može da uzrokuje pojavu dijabetesa.
Arterije pod pritiskom
Takođe je dokazano da ljudi s povećanom težinom imaju dva puta veće šanse da dožive srčani udar. Svakih 600 grama suvišne težine povećava gornji pritisak za 4,5 jedinice. Pojednostavljeno, razlog za to je što srce mora jače da pumpa krv da bi opskrbilo "povećano telo". Povećani krvni pritisak vremenom oštećuje arterije, povećavajući i rizik od kardiovaskularnih bolesti.

-----------------------------------------------------------------------------

Izvor: Press

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana

Idi na punu verziju